VMA da leči i policiju

SISTEM vojnog zdravstva trebalo bi otvoriti za pripadnike policije i BIA, Sektora za vanredne situacije i vatrogasce. Beogradu bi u tom slučaju bila potrebna vojna bolnica, u koju bi prerastao današnji Vojnomedicinski centar na Karaburmi. Sistem odbrane i bezbednosti, uz ostale promene, dobio bi efikasnu zdravstvenu službu, uz zadržavanje postojećeg broja zaposlenih.

Ovo je, između ostalog, u središtu inicijative za reorganizaciju vojnog zdravstva koju je ministru odbrane nedavno uputio Vojni sindikat Srbije. To je, međutim, samo jedno od različitih viđenja budućnosti "uniformisanog" zdravstvenog sistema. Svoj plan reorganizacije usvojilo je i Ministarstvo odbrane, ali o njemu nije postignut kompromis. Vojni sindikat, štaviše, pozvao je ministra Đorđevića da povuče zvanični program reforme vojnog zdravstva.

Ovaj zahtev obrazložen je nagomilanim problemima VMA i drugih vojnih ustanova koje njegova rešenja neće otkloniti. Vojno zdravstvo zbrinjava oko 130.000 ljudi, među kojima je 20.000 zaposlenih u sistemu odbrane - oficira, podoficira i profesionalnih vojnika. Predloženim planom, kako tvrdi sindikat, razvodnjava se uloga VMA, koja će iako ustanova najvišeg nivoa, preuzeti i ulogu koju imaju domovi zdravlja. Naveden je i argument da će predviđeno smanjenje kapaciteta i broja zaposlenih uticati i na pad kvaliteta lečenja.

Odgovor na inicijativu Ministarstva odbrane, kako objašnjava dr Siniša Rusović iz Vojnog sindikata, leži u dubinskoj reformi vojnog zdravstva, koja bi ojačala njeno mesto u sistemu odbrane i bezbednosti.

- Reformisano vojno zdravstvo, kakvo ga mi vidimo, opsluživalo bi oko 270.000 osiguranika, što je optimalno za postojeće kapacitete - navodi dr Rusović. - U ovom krugu našlo bi se 135.000 građana osiguranih u fondu SOVO, oko 30.000 civila zaposlenih u Ministarstvu odbrane i članova njihovih porodica, 100.000 policajaca i njihovih srodnika... Neiskorišćeni kapaciteti bili bi komercijalno ustupljeni osiguranicima RFZO.

Plan refome predviđa i delimičnu dohodovnu prirodu vojnih bolnica. Po ovom principu bi radile ustanove u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, ali i VMA na najvišem nivou zdravstvene zaštite. Zaposleni lekari i medicinsko osoblje "na dohotku" trebalo bi da uđu u aktivnu rezervu.

- Ove ustanove bile bi mešovitog tipa, pretežno vojne, ali bi ostvarilave i dohodak. Zaposleni u njima plate bi primali delom iz iz budžeta, ali i od novca zarađenog pružanjem usluga vojnim i civilnim osiguranicima. Sa budžeta bi se tako skinulo najmanje 2.000 zaposlenih - kaže Rusović.

Profesionalni vojnik, po ovom planu, umesto garnizonskoj ambulanti, poput policajaca javljaće se ubuduće lokalnom Domu zdravlja. Na dalje lečenje biće upućivan u jednu od tri vojne bolnice (koje bi koristili i policajci, vatrogasci i ostali), a na vrhu piramide bila bi VMA. Ovim ustrojstvom bili bi rešeni problemi koji prate rad ambulanti u garnizonima, ali i visoki iznosi putnih troškova pacijenata koji se upućuju na Akademiju.

BEZ OTPUŠTANjA

REFORMA vojnog zdravstvenog sistema ne predviđa otpuštanja, već samo reorganizaciju radnih mesta - kažu u Ministarstvu odbrane. Reč je o celovitim promenama čiji je cilj, između ostalog, i otklanjanje administrativnih problema, poput dvostrukih nadležnosti.

- U Ministarstvu odbrane biće formiran novi sektor za vojno zdravstvo, a radi se i nova sistematizacija. Reč je o optimizaciji kako ljudstva tako i savremene tehnike koja će biti korišćena. Sve to će podići kvalitet zdravstvene zaštite profesionalnih pripadnika sistema odbrane, ali i civila - nezvanično kažu u Ministarstvu.