Komentar: Sekira

SLIKA iz jedne bolnice u Beogradu: posle uspešne operacije na stomaku i oporavka, pacijent leži u krevetu. Vezan. Kažu doktori, niko od familije da dođe po njega, jer je bolestan. Psihički...

Paradoksalno zvuči, ali možda su baš ti ljudi, kojima se ne žuri da "preuzmu svoju muku", sprečili neki novi masakr. Ko zna kako bi taj pacijent reagovao u trenu kada bi ga bolest opet obuzela, ali nevezanog. Da li bi se i on dohvatio sekire, kao Slavica i Dragan koji su u razmaku od svega nekoliko sati zverski pobili svoje najbliže. Možda ne bi stigao da uzme terapiju, nešto bi mu opet "kvrcnulo"... I eto ti tragedije.

I tu opet dolazimo do linije iza koje se ne može dalje. Bar se nije moglo do sada. Opet će stručnjaci pričati o "teškom stanju u društvu" i "surovoj stvarnosti koja nas sve više otuđuje", "o ogoljenom nasilju koje svakodnevno izviruje iz televizijskih ekrana"...

Samo dijagnoza, ali nema terapije. Država i dalje neće imati novca da takve ljude na bilo koji način zbrine, porodice će se boriti koliko budu mogle, ili dok i sami ne postanu žrtve, a komšije će, uglavnom, gledati svoja posla. I svi će slegati ramenima, do nekog novog masakra.

Neko, ipak, mora da povuče prvi korak. Logično bi bilo, oni koji su za to i plaćeni. Ako nema novca za sve, postoje valjda neki prioriteti. Iskustvo nas, nažalost, uči, da takvi ljudi veoma često završe u - specijalnoj zatvorskoj bolnici. Tek tada ih preuzima zakon, ali kasno.

Negde pred kraj pisanja ovog teksta, u redakciju nam je stigla vest da je u jednom selu uhapšen mladić koji je pretio ocu i majci da će ih ubiti - sekirom. Nema baš mnogo vremena...