Patka za opanke

DOČEKASMO i ono što smo mislili da nećemo nikad videti. Golu Hilari Klinton sa kopitama i golog Donalda Trampa bez kopita. Gola Melanija je u redu. U žaru predizborne utakmice za predsednika SAD takoreći u samom finišu u centru Njujorka osvanula je ogromna statua sa gospođom Hilari bez repa, ali s kopitama. U gradu koji mnogi smatraju prestonicom globalne kulture pojavilo se monumentalno delo, doduše u sukobu sa zdravom pameti, ali ne bih da sudim o najnovijim pravcima u modernoj umetnosti da me ne bi proglasili zaostalim tradicionalistom.

Drago mi je da je pravac izlaganja spomenika golih predsedničkih kandidata upravo počeo u SAD, zemlji prefinjenog ukusa, demokratskih principa čija samo proklamovana izuzetnost se uklapa u već ukorenjenu ideju o američkom snu. San se ostvario. Goli kandidati izloženi pogledima radnog naroda bankarske i finansijske struke i to potpuno besplatno. Ono što je pokušao drug Lenjin, a zatim neuspešno nastavili njegovi idejni nastavljači da modernu umetnost dovedu u fabričke hale među radnike i time oplemene ogrubele radničke duše, uspeli su vešti kapitalisti u izuzetnoj Americi. Takav uspeh nemoguće je dostići bilo gde u svetu. On je moguć samo u SAD. Mi ostali moramo se zadovoljiti igračkama i likovima iz crtanih filmova.

Nama Srbima, valjda što smo malobrojni uvalili su samo žutu patku. Da je nosamo po Savamali i u krugu tramvaja dvojke. Moram reći da nije lepo od onih koje naša vlast smatra velikim prijateljima o čemu je nedavno u Skadarliji govorio Džon Bajden lično. Mi njemu šarene opanke, a on nama žutu patku. Bar da nam je poklonio Hilari pa makar i bez kopita.

Dragomir Antonić, etnolog