KOMENTAR: Diplome

ZA samo sedam godina broj novih doktora nauka se upetostručio. Dok ih je najviše naučno zvanje 2007. godine steklo 206, u 2011. doktorirao je 561, a 2014. bilo ih je 1.089. Samo ova tri broja dovoljna su da pokažu kako nešto u visokom obrazovanju nije u redu. Mnogo je verovatnije da se doktorati stiču lakše nego ranije, nego da su nam nacionalne ambicije za bavljenje naukom u međuvremenu porasle.

Iza ovolikog broja disertacija vrlo verovatno kriju se i pojedini plagijati, gledanje kroz prste kandidatima, radovi lošeg kvaliteta. Pod znakom pitanja je i vrednost mnogih naučnih radova objavljenih u časopisima - plaćenim, bez recenzija, a među autorima pola familije. I tako na spornim doktoratima, još spornijim naučnim člancima, srpska akademska zajednica raste, umnožava se, sve je više docenata, vanrednih i redovnih profesora.

Univerziteti bez akreditacije štancuju diplome - od osnovnih do doktorskih studija. U godinama u kojima su, pronalazeći rupe u zakonu, radili bez akreditacije, iškolovali su profesore za svoje potrebe. I baš takvi predavači, koji su se katedre dokopali prečicom, najbolje razumeju da za šesticu u indeksu ne mora ni da se dođe na ispit.

Ali nadamo se da im je konačno odzvonilo. Nacionalni savet za visoko obrazovanje najavio je usvajanje Kodeksa etičkog ponašanja, koji će biti obavezujući za sve univerzitete - privatne i državne. Plagijati, prevare, zlostavljanja i zloupotrebe položaja biće kažnjavani, a najviša cena biće gubitak titule i radnog mesta. Država donosi okvir, a na univerzitetima je da ga primene, da ne štite prevarante, i da profesionalne zasluge stave ispred kumovskih i rođačkih.