SANU okuplja naučnu dijasporu

SRPSKA akademija nauka i umetnosti formiraće Odbor za dijasporu - najavio je njen predsednik akademik Vladimir Kostić. U naredne dve nedelje odbor bi trebalo da bude formiran, saznaju "Novosti", a posle toga biće izrađen i detaljan plan aktivnosti kojima će se baviti.

Ideja je da se srpska naučna dijaspora čvršće veže za maticu i da odbor pomogne da oni otpočnu ili ojačaju profesionalnu saradnju sa kolegama u Srbiji.

- Namera je da ih vratimo njihovim radom i saradnjom sa ovdašnjom naučnom zajednicom - kažu u SANU. - Za početak, važno je da uspostavimo mrežu naše naučne dijaspore, vidimo gde su sve ti ljudi, čime se bave i na koji način bi mogli da se, bar svojim radom, vrate u Srbiju.

Akademik Kostić nedavno je izneo i podatak da se broj visokoobrazovanih koji napuštaju zemlju za poslednjih deset godina uvećao 11 puta.

Na konferenciji za novinare, prošle nedelje, akademik Kostić rekao je i da razmišlja o strategiji kako zadržati što više mladih u zemlji, da o tome razgovara i sa najboljim studentima. A statistički podaci prilično su poražavajući i kažu da je samo 2014. godine Srbiju, sa kartom u jednom pravcu, napustilo 58.000 ljudi. Procenjuje se da čak 20.000 doktora nauka iz Srbije radi i živi u inostranstvu.

- Imenom i prezimenom znam 7.000 doktora nauka iz Srbije koji su u dijaspori. Imam bazu podataka sa njihovim kontaktima i čime se u svetu bave. Godinama sam radio na tome. Procenjuje se, nažalost, da ih je nekoliko puta više - kaže za "Novosti" prof. dr Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka, koji je svoj drugi doktorat odbranio na temu upravljanja virtuelnim univerzitetom srpske dijaspore. - U tom doktoratu ponudio sam koncept kako treba da posmatramo celu tu situaciju i kako bismo mogli da uspostavimo saradnju.

On podržava ideju akademika Kostića da SANU formira odbor koji bi ojačao saradnju kolega iz matice i dijaspore. Svaka inicijativa je, dodaje, dobrodošla, a posebno kada je sa zvaničnog i visokog nivoa, kao što je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Filipovićevo istraživanje pokazalo je da najveći deo naše naučne dijaspore živi u Sjedinjenim Američkim Državama - oko 39 odsto ili 2.400 od onih 7.000 do kojih je on došao. Oko hiljadu, ili 15 odsto, živi u Kanadi. Oko deset odsto srpskih naučnika u rasejanju je u Velikoj Britaniji i oko sedam odsto u Nemačkoj. Ostali su uglavnom u drugim državama zapadne Evrope.