Novosti u Institutu gde je lečen mali Radenko: Mislili smo - spasićemo ruku

- SMRT, i kad je izvesna, teško je povezati sa decom, čak i kad imaju neizlečiv maligni tumor, a kamoli kad ovako, iz punog zdravlja, "odu" - govori za "Novosti" dr Branislav Mojsić, anesteziolog. - Trenutkak kad sam sa svojim kolegama stao pred roditelje Radenka Nikodinovića, Zoricu i Milana, da im saopštim da je njihov sin preminuo, pamtiću dugo. Ovakvi događaji menjaju čoveka. Nema to veze s profesionalizmom. Znam da smo učinili sve, ali tužan sam jer nismo uspeli.

Doktor Mojsić poslednji je video malog Radeta živog. On ga je reanimirao. Dok se odvijala prava drama, i lekarima iz sekunda u sekund postajalo sve jasnije da, uprkos svim naporima, ovu bitku gube, Radenkovi roditelji bili su u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", samo dva sprata niže. U 9.45, u subotu ujutro, bitka, započeta dva dana ranije, definitivno je izgubljena. Radenko je preminuo.

- Od ranih jutarnjih sati u četvrtak, kada je dečak primljen u Institut, prvo na odeljenje ortopedije, pa sve do poslednjeg trenutka oko njega je bilo angažovano toliko lekara, koliko je, inače, dovoljno da se zbrine 20 pacijenata - kaže dr Radoje Simić, direktor Instituta. - Niko nije gledao da li je isteklo radno vreme.

U direktorovom kabinetu, na radnom stolu, stoje snimci ruke preminulog dečaka. Žuti, veliki koverat sa delovodnim brojem 615. Datum: 6.10.2016. Tu je i sva ostala dokumentacija. U ponedeljak je već bila inspekcija, očekuje se i vanredni stručni nadzor.

Dr Žarko Drašković, ortoped koji je primio Radenka u Institut, sa pacijentima je, ne može da napravi pauzu. Njegov kolega, doktor Blagoje Grujić, vaskularni hirurg, prenosi nam utisak cele ekipe:

- Od prijema svi smo bili svesni da je dečak životno ugrožen, da je infekcija ozbiljna videlo se čim je ovde skinut gips, ali da će, uprkos svemu što smo preduzeli, tako brzo da se proširi na sve organe, teško je bilo i zamisliti. Odmah smo posumnjali na gasnu gangrenu, što se kasnije i dokazalo. Ovaki slučajevi su retki, i kod nas i u svetu.

Na prvom snimku polomljene leve ruke i krvnih sudova, uočeno je da uopšte nema cirkulacije. Dr Drašković uradio je prvu operaciju. To je bila bitka za dečakovu ruku. Ponovljeni snimak, u četvrtak popodne, pokazao je da je cirkulacija vraćena kroz jednu arteriju, ali, infekcija je napredovala.

- Dečak je već bio pod terapijom antibioticima kad je primljen u Institut, ovde su mu davane još četiri vrste najjačih antibiotika, ali ni to nije moglo da zaustavi gasnu gangrenu - priča dr Simić.

Sa kolegama iz KBC "Zemun" dogovoreno je da dečaka prime u hiperbaričnu komoru. Prvi tretman, u petak ujutru, bio je uspešan. Trebalo je da ode na još četiri.

- Malo iza podne uradili smo drugu operaciju, odstranili mrtvo tkivo, računajući da ćemo dečaku uspeti da spasemo ruku - kaže dr Grujić. - Ali, ni ultrazvukom, ni opipavanjem, nismo mogli da "nađemo" cirkulaciju. Ponovili smo snimak skenerom, i opet ustanovili da ni jedna od dve arterije nije protočna.

Još jedna operacija, i još jedan znak ohrabrenja. Vraćena je cirkulacija u jednoj arteriji.

U petak oko ponoći posledice prodiranja toksina kroz krvotok postajale su sve očiglednije. Više se nije vodila bitka za ruku, nego za dečakov život. Radenko je teško disao. Snimak pluća potvrdio je da kiseonik neće biti dovoljan, da mora na veštačka pluća. Počeli su da posustaju i drugi organi, bubrezi, srce... Lekovi nisu delovali.