Dijabetičari ne idu po savete

OBOLELI od šećerne bolesti duže od deceniju žalili su se zato što su im izmenom zakona 2005. praktično preko noći ukinuta savetovališta za dijabetes, a sad kad su, napokon, ponovo otvorena, ne koriste dovoljno ovaj vid zdravstvene zaštite.

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar kaže da se građani ne odazivaju na pregled na poziv savetovališta. To značajno blokira sistem napravljen kako bi se registrovali svi dijabetičari u zemlji, čime bi se, kako kaže ministar, državi uštedela sredstva za saniranje posledica ove bolesti u poodmakloj fazi.

Zbog toga što pacijenti usluge savetovališta ne koriste u dovoljnoj meri bolest se ne registruje na vreme, a to je mnogo skuplje za državu, koja onda mora da plaća lečenje ozbiljnih komplikacija ove bolesti, kao što su problemi sa vidom, krvnim sudovima, bubrezima, amputacije...

U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", približno 710.000 odraslih osoba ima šećernu bolest. Pri tom, 465.000 ili 8,1 odsto odraslog stanovništva su "registrovani" dijabetičari, a još 245.000 nema postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne leči se. Zbog blagih simptoma, tip 2 dijabetesa, koji ima više od 90 odsto obolelih, može godinama da protiče neopaženo. A, u trenutku otkrivanja bolesti, prema podacima Registra za dijabetes, u Srbiji gotovo trećina pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija ove bolesti.

- Upravo zbog ovakvih posledica dijabetes je izuzetno skupa bolest i predstavlja veliki ekonomski teret ne samo obolelim osobama i njihovim porodicama, već i zdravstvenom sistemu i društvu u celini - kaže ministar Lončar. - U evropskom regionu dijabetes je odgovoran za gotovo 10 odsto troškova u zdravstvu, uglavnom namenjenih lečenju komplikacija. Procenjuje se da su ovi tzv. direktni troškovi dijabetesa u Srbiji 2013. godine iznosili 490 evra po pacijentu ili 230 miliona evra godišnje.

Da bi se postigla bolja kontrola ove bolesti, i smanjili troškovi za lečenje komplikacija koje mogu da se preduprede, od novembra prošle godine ponovo su u domovima zdravlja počela da se uvode savetovališta za dijabetičare.

- Uvođenje novog organizacionog oblika u zdravstveni sistem nije jednostavno, pogotovo što su nam domovi zdravlja na različitom stepenu razvijenosti i uslova rada, pa su neki kao razvijeni centri u svetu, a drugi kadrovski jedva mogu da ispune uslov za otvaranje savetovališta za dijabetes - objašnjava za "Novosti" profesor dr Nebojša Lalić, endokrinolog, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Savetovališta su osnovana u centralnim i opštinama okruga i Beogradu, ukupno 40. Od toga rade 34 savetovališta, a ostalo je da pokrenemo još šest. Osim tog, još 13 domova zdravlja je izrazilo inicijativu, od kojih je sedam otvorilo savetovališta, dobilo saglasnost Ministarstva zdravlja i počelo sa radom.

Savetovališta, prema rečima profesora Lalića, treba da pomognu izabranom lekaru da leči dijabetičare u meri u kojoj to ne može u svojoj ambulanti.

- Osam minuta, koliko izabrani lekar zbog velikog broja poseta u proseku izdvoji za svakog pacijenta, nije dovoljno za dobru kontrolu dijabetesa - kaže profesor Lalić. - Zato je mnogo bolji koncept da isti izabrani lekar kasnije pacijenta primi u savetovalištu. Takav vid zdravstvene zaštite dijabetičara, pod uslovom da oni usvoje i praktikuju savete o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i drugim stvarima važnim za kontrolu nivoa šećera u krvi, omogućava da se u značajnom broju izbegnu komplikacije šećerne bolesti.

Dijabetes je bolest koja počinje bez posebnih bolova i manifestacija, i teško ga je lečiti u početku, jer ni pacijenti u toj najranijoj fazi, ako im se i dijagnostikuje bolest, nisu preterano uplašeni.

Pacijenti, međutim, još nisu zadovoljni radom savetovališta za dijabetes. Kao glavne probleme ističu to što neka savetovališta rade samo pre podne, pa moraju da odsustvuju sa posla da bi otišli kod lekara, i što se doktori u savetovalištima često menjaju, pa svakog posebno moraju da upoznaju sa svojim problemima.

LONČAR: BIĆE BOLjA I TERAPIJA

- U DALjEM razvoju, posebna pažnja će se usmeriti na unapređenje spektra lekova koji treba da budu na raspolaganju za uspešno lečenje dijabetesa, zbog toga što je lečenje ove bolesti vrlo individualizovano, a optimalne kombinacije medikamenata se razlikuju između različitih faza oboljenja - kaže ministar Zlatibor Lončar. - Nastaviće se i napori da se poboljša monitoring bolesti. Sve ove aktivnosti biće objedinjene u okviru Nacionalnog programa prevencije i kontrole ove bolesti, za šta treba da bude kompletirana i adekvatno opremljena mreža primarnih i sekundarnih centara, kojom će koordinisati nacionalni referentni centar.