Biserko se ne seća naše istine o stradanju malog Slobe

NE sećam se tužbe protiv "Novosti". Prošlo je mnogo godina od tada.

To je sve što nam je juče rekla Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji. A pre 11 godina bila je najglasnija u horu NVO protiv našeg pokojnog kolege Željka Vukovića, koji je u svojoj kolumni "Dečak i njegova kuca", 6. novembra 2005, opisao svirepo ubistvo dvanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića 1992, tokom rata u BiH.

On je tada prvi objavio ime Elfete Veseli, osumnjičene za monstruozni zločin, koja je tek prekjuče uhapšena u Švajcarskoj. Vukovićevo novinarsko saznanje, koje se potvrdilo mnogo godina kasnije, nije ga poštedelo krivične prijave koju su protiv njega i naše kuće podneo Komitet pravnika za ljudska prava, ukazujući da je on u pomenutom tekstu promovisao "govor mržnje", koji je baziran na etničkim predrasudama.

Komitet koji je tada vodila Biljana Kovačević Vučo, tužbu protiv kolumniste "Novosti" i uredništva pravdao je promovisanjem kulture tolerancije i poštovanja jednakog dostojanstva svih ljudskih bića. "Greh" našeg kolege Vukovića, po njima, bio je što je obelodanio da je Slobodanov svirepi dželat Albanka Veseli.

- Time je potvrdio užasan stereotip, koji vlada u javnom mnjenju o zverskom ponašanju Albanaca. To je opasan tekst, jer otvara prostor za samovlasno presuđivanje, jer manipuliše emocijama običnog sveta - napisali su "jukomovci".

Vuković je tada odgovorio da je dečak ubijen samo zato što mu je ime Slobodan Stojanović, a iz istog razloga su prema njegovom stradanju ravnodušni upravo oni kojima je pripalo da po sudnicama, seminarima, tribinama i medijima dele pravdu za zločine počinjene u ratnoj ostavinskoj raspravi bivših Jugoslovena:

- Tužiteljke pritom, ne osporavaju tačnost mojih reči. Razumljivo, jer muk i ravnodušnost nevladinih istinoljubaca i delilaca pravde povodom dečakove tragedije - nije moguće osporavati. Dakle, za govor mržnje proglašava se pisanje o zločinu počinjenom iz mržnje i ćutanju o takvom zločinu.

Milan Antonijević, direktor JUKOM-a, tvrdi da je ovde neophodno odvojiti dve stvari:

- Jedno je ratni zločin, ubistvo deteta i tu naravno svako normalan podržava istragu, pronalaženje počinioca i najteže kažnjavanje. A, predmet tužbe protiv novinara pre 11 godina je govor mržnje koji je krivicu sa konkretnog počinioca svaljivao na ceo albanski narod.

Inače, Veseli se juče, kako javljaju švajcarski mediji, usprotivila dobrovoljnom izručenju po skraćenoj proceduri u BiH, što dovoljno govori o njenoj ulozi u ratu.

Tužilaštvo BiH ima obavezu da preko Ministarstva pravde BiH pravosuđu Švajcarske dostavi predmet i dokaze protiv nje. Zatim se u Švajcarskoj određuje tužilac koji će u tom predmetu zastupati BiH i koji u sudu iznosi predmet protiv osumnjičene.

Nakon toga sudija ili ministar pravde donose odluku da li će tražena osoba biti izručena, a na tu odluku je moguća i žalba.

DOŠLA SA KOSOVA

Elfete Veseli je rođena u Uroševcu na Kosovu i Metohiji, a do početka rata živela je Donjoj Kamenici blizu Srebrenice. Tokom rata borila se u zloglasnim jedinicama Nasera Orića, poznatim po zverstvima nad podrinskim Srbima. Posle rata je navodno otišla kod brata u Švajcarsku.

MUSLIMANI ODBILI RAZMENU

Nesrećni dečak se 27. jula 1992. iz kolone koja je bežala od zločinaca vratio u selo da dovede psa koji je ostao vezan u kućnom dvorištu. Tako je dospeo u ruke krvnika.

Srpski borci svedoče da su preko megafona tražili da se dečak razmeni za muslimanske zarobljenike i mrtve, ali da druga strana nije pristala. Slobodan je umro u najvećim mukama. Odsekli su mu ruke i uši, odrali kožu i pucali u glavu.