Deca i šou-biznis

RAZNI rijaliti: život mase u zatvorenom prostoru, spavanje udvoje, spavanje kolektivno i individualno, po kazni i nagradi, u kabini bez prozora ili u štali, predbračne probne veze ili okušavanje gradske mlade u ruralnim uslovima (njiva, voćnjak, tor, stado, iza kamare slame) hteli ili ne hteli utiču na naš suživot sa takvim televizijskim projektima i odražavaju se na naše životne poglede. Stariji kada su deo rijaliti jelovnika, budu ponekad zabavni i smešni, ali bude među njima i pokušaja nasilništva, vulgarnog vređanja do izazova, emotivne prevare i javne kleptomanije, a deca kad su u rijaliti šouima, onda je to posve tužno, ružno i zastrašujuće.

Mama, tata, braća, sestrice i uža rodbina su iza kulisa, ali pred objektivima kamera sa neskrivenim emocijama do suza, sa navijačkom strašću do klečanja, za nekoga u koga polažu nade da će jednog dana biti kao oni tamo što su u žiriju. A oni u žiriju posebno se razgale, i nekako im milo oko srca, kad kandidati gledajući ih u oči otpevaju neki njihov "poznati hit". Puštaju se tada suze, jer curica sa svojih jedanaest godina, što je na trećoj godini solfeđa i školovaniji glas ima od folkerke, priznaje joj folk pevačica iz žirija - čak peva bolje i od nje same, jer je antitezom izvukla originalne nijanse pesme koje ova nije ni naslutila zato što je svakodnevno opterećena karijerom i provokacijama tabloidnih novinara.

Devojčice i mališani, čak od pet i šest godina, "skidaju do Dž" i sa kakvom to još lakoćom i širokom lepezom glasovnih mogućnosti: Stinga, Bouvija, Merkjurija, Dženis, Madonu, Tinu Tarner. Roditelji i stilisti ih češljaju i šminkaju tako da liče na pevače čije pesme pevaju, mada deca i ne znaju pouzdano kako izgledaju njihovi idoli. Ali već koliko sutra dobijaće dobre honorare i bakšiš, imati dobra kola, jahticu i kuću na nekom ostrvu, večerati u skupim rstoranima, letovati u raju, biće na naslovnicama "zabavnih listova i novina".

O, kako danas sa samo jednom zamenjenom rečju istinito, porazno, jasno i glasno ima sazvučje u nazivu romana, našeg vrsnog prozaiste Aleksandra Tišme "Upotreba čoveka". Odnosno primenjeno za ovu temu i naše vreme - zloupotreba deteta. Zašto, čemu i dokle?