Milomir Kragović: Kecelje u skamije

U Japanu, i danas, možeš biti sin cara Akihita, ili podmladak vlasnika "Honde", ali u školi i na fakultetima, moraš nositi propisanu uniformu. Možeš do škole doći i tatinim helikopterom, nekom super "tojotom", bez obzira na socijalni status, obrazovna pravila su za sve istovetna.

Po boji se tačno zna u koju školu učenik ide, na kom fakultetu student studira. I tako decenijama, Japanci se drže ovakvog obrasca, ne zato što su dogmatski narod, već zbog činjenice da - i na ovakav način - pokazuju svu ozbiljnost obrazovnog procesa. I podjednak tretman učenika i studenata.

Dok zapadni moćnici nisu razbili Jugoslaviju, Tito se takođe ponašao kao Japanac. Uniforme ili kecelje su bile obavezne, pa smo imali utisak da su nam i novčanici slični. Između ostalog.

Kad je novi agilni ministar prosvete Mladen Šarčević predložio uvođenje školske garderobe, nije mali broj brzih analitičara, a bogme i roditelja, koji su odmah bili protiv, sa slabašnim obrazloženjima.

Pogledajmo današnji situaciju među đacima. Devojčice se, uglavnom, ponašaju kao starlete, obučene poput kafanskih pevaljki, nakinđurene, izazovno obučene, napadno namirisane, poneke s napućenim silikonskim usnama. Dečaci ne zaostaju: poderane (frulica) farmerke, sa debelim kožnim opasačima, raskopčanih bluza i s cigaretom u ustima. Raspojasani dozlaboga.

Učenici iz slabostojećih kuća nose patike od starijeg brata i jedu sendviče, dok ovi drugi bogato jedu u okolnim pekarama.

I zbog oblačenja, u školama se najprvo vide ogromne socijalne razlike koje postoje u srpskoj zbilji. Pametni psiholozi kažu da je kod mnogih učenika zavladala apatija, jer vide kako se besprizorne šepure bogati učenici i učenice.

Neka prvi korak reforme, ili dugoočekivanog dualnog obrazovanja, bude uvođenja školskih uniformi, jer će one zasigurno smanjiti veliki jaz između siromašnih i bogatih. Ukinuće karnevalsko šarenilo u oblačenju i učenika i nastavnika.