Ranko Pavlović: Poezija je živa!

U okviru Prvih međunarodnih književnih susreta Banjaluka 2016. koje je organizovalo Udruženje književnika Republike Srpske, petnaestak pisaca iz Srbije, Ruske Federacije, Nemačke, Rumunije, Makedonije, Bugarske, Crne Gore i RS bili su gosti i učenika banjalučke Gimnazije.

Ova vest, naravno, ne bi zasluživala posebnu pažnju ako se ne bi pokušala bar delimično prikazati atmosfera koja je vladala u susretu mladih ljubitelja književnosti i onih koji za njih pišu.

Književno veče je održano posle nastave. Niko nije, dakle, dovodio đake sa časova matematike, fizike ili nekog drugog "teškog" predmeta, a prostrani školski hol bio je pretesan za sve koji su ostali da slušaju živu pesničku reč. Čak je i na balkonskim galerijama bilo dosta onih koji nisu želeli da propuste ovaj događaj.

Pesnici su bili u prilicu da kažu samo po jednu pesmu, strahujući da će i to biti predugo, imajući u vidu i vreme potrebno za čitanje prepeva, a zatim su ih naprosto zasula đačka pitanja tako da je susret trajao duže od dva školska časa i verovatno bi se još produžio da književnike nisu čekale nove obaveze. A, među pitanjima i odgovorima bilo je i takvih kakvih ponekad nema ni na književnim simpozijumima i okruglim stolovima.

Pred ovakvim događajima uobičajena kuknjava o tome kako nema zainteresovane književne publike među mladima, posebno među srednjoškolcima koji ne čitaju ni obaveznu školsku lektiru, gubi smisao. Umesto toga, bolje bi bilo postaviti pitanje: jesu li škole zainteresovane da pripreme đake za susrete sa savremenom književnom rečju i jesu li organizatori i učesnici osposobljeni da prirede pravi ugođaj?