Vojni pozivi ne zovu u rat

POZIVI regionalnih centara Ministarstva odbrane, koji ovih dana stižu na adrese vojnih obveznika ili njihovih radnih mesta, ne znače pripreme za rat, već su deo redovnog posla ažuriranja spiskova i saopštavanja ratnih rasporeda.

Brigu, pa i paniku, zaposlenih u pojedinim državnim ustanovama i preduzećima izazvali su dopisi nekadašnjih vojnih odseka u kojima se obaveštavaju o obavezama u slučaju rata.

- Bio sam šokiran kada me je šef odeljenja pozvao i dao mi da potpišem rešenje u kome je navedeno šta sam dužan da uradim ako se zarati - kaže M. S., zaposlen u jednom od beogradskih zdravstvenih centara. - Vojni rok nisam služio niti sam ikada imao veze sa vojskom. Rečeno mi je da papir moram da preuzmem, jer to propisuje zakon.

U Ministarstvu odbrane objašnjavaju da podele rešenja sa navedenim obavezama građana nisu u vezi sa političkom situacijom niti su najava vanrednog stanja ili priprema za mobilizaciju. To su, kako navode, uobičajeni poslovi organa zaduženih za obaveze odbrane.

- Deo građana Srbije podleže radnoj obavezi, što znači da su tokom vanrednog ili ratnog stanja dužni da obavljaju određene zadatke na svojim radnim mestima - objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. - U Srbiji se već dve godine primenjuje Plan odbrane koji tačno propisuje šta ko treba da radi. Organi Ministarstva odbrane dužni su da ažuriraju spiskove preduzeća i zaposlenih koji su dužni da se odazovu na poziv države.

Zadatak da proizvode robu ili pružaju usluge i u slučaju ratnog ili vanrednog stanja ima oko 1.200 privrednih društava u Srbiji. U slučaju da oružje progovori, njihov zadatak će biti snabdevanje određene vojne jedinice, policije ili drugog subjekta odbrane. Prema ovom dokumentu, svako preduzeće mora da ima sopstveni plan snabdevanja ili pružanja pomoći određenom subjektu odbrane u slučaju rata.

- Razloga za strah nemaju ni momci stariji od 30 godina, koji dobijaju rešenja o prevođenju u rezervni sastav - napominju u Ministarstvu odbrane. - Pozivi za služenje u rezervi ne treba nikoga da plaše, jer je reč o zakonskoj obavezi koja se redovno sprovodi. Iako je služenje vojnog roka obustavljeno, svaki građanin ima dva zadatka vezana za odbranu zemlje - da se upiše u vojnu evidenciju (sa 18 godina) i da služi u rezervnom sastavu (počev od navršene 30. godine života).

U Ministarstvu odbrane podsećaju i da zakon predviđa i sankcije za osobe koje se ne odazovu uvođenju u vojnu evidenciju ili odbiju služenje u rezervnom sastavu.

I DžIPOVI U STROJ

U evidenciji Ministarstva odbrane nalazi se i više od 50.000 pokretnih stvari u posedu građana, koje u slučaju rata mogu da budu mobilisane. Ratni raspored, pored vojnih obveznika, imaju i automobili, kamioni, građevinske mašine, avioni... Polovina od popisanih sredstava raspoređena je u ratne jedinice i pozadinu, dok je ostatak - u rezervi.

Prema važećem zakonu, pod ratnu komandu mogu da dođu i specijalna vozila, uređaji veze, pumpe za vodu, kao i oprema za snimanje... Obavezu da imovinu stave na raspolaganje imaju i vlasnici luka i pristaništa, aerodroma, hangara, skladišta...