Teroristi ANA već nišane sa Prokletija?

PRETNjE ratom koje je teroristička Albanska nacionalna armija uputila nedavno Crnoj Gori, a sve uoči pregovora o razgraničenju ove države i kvazidržave Kosovo, aktuelizovala je problem ilegalnih puteva oružja na Balkanu. Da su ove pretnje ozbiljno shvaćene, svedoči i angažovanje 30 pripadnika crnogorske Specijalne antiterorističke jedinice na kontroli sporne crnogorsko-kosovske granice, u planinskoj oblasti na Čakoru, nastavku Prokletija.

Poznavaoci krijumčarskih puteva iz devedesetih godina prošlog veka navode u razgovoru za “Novosti” da to ni izdaleka nije dovoljno”. Podaci koje su pre izvesnog vremena izneli zvaničnici crnogorske policije ukazuju na to da su u krijumčarenju svih vrsta i dalje aktuelni svi planinski prolazi kroz Prokletije iz severne Albanije, gde tradicionalno vlada bezakonje. Njima su od devedesetih godina naovamo stazicama, kroz vrleti na mazgama, stizali oružje i oprema za terorističku OVK, ali baš sa ovog terena bilo je najmanje vesti o presretanju tovara pušaka, puškomitraljeza, ručnih bacača, minobacača i bestrzajnih topova koji su se klatili na samarima.

- Razlog je bila slaba granična kontrola vrleti Pokletija sa malim snagama Vojske na ovom teškom terenu, ali i s lošom strategijom borbe s kriminalcima i teroristima. O tome i danas svedoči karaula bivše JNA u Zastanu, okružena prokletijskim visovima, potpuno nezaštićena i neodbranjiva. Danas je ona pusta i služi samo planinarima da prespavaju i zaklone se od nevremena - svedoče nam retki planinari koji ovuda “krstare”.

Kraj ove karaule i drugih sličnih vodi drevni karavanski put kojima su planinskim stazama ispod Jezerskog i Rosnog vrha, a zatim dolinom Ropojane, razni ilegalni tovari i dobrovoljci stizali u Crnu Goru.

Nekadašnja karaula JNA u Zastanu

- Put je vodio dalje kroz oblast Gusinja i Plava, nastanjenu albanskim življem, ka Metohiji na koju se ovaj region naslanja. Danas ovom stazom najčešće prolaze planinari koji i ne znaju kad ulaze iz Crne Gore u Albaniju i obrnuto jer su granični kamenovi ili potpuno uništeni, ili prebačeni duboko u crnogorsku teritoriju - nastavljaju naši sagovornici.

Da je odvajanje ove oblasti od Crne Gore kroz kulturu i jezik daleko odmaklo, ukazuje činjenica da su stari toponimi zvanično albanizovani, pa se, na primer Rosni vrh, danas zove Maja Rosit, a Jezerski Maja Jezerce.

U prilog svemu, svedoči i reportaža italijanske državne televizije s početka godine “Albanija vrata džihada”, koja je na trenutak uzburkala evropsku javnost pričom o švercu naoružanja iz Albanije preko Crne Gore i distribuciji islamskim tereoristima. Italijanski istraživači došli su tada do dokaza da je baš tim putem u Francusku stiglo oružje kojim su islamisti izveli terorističke akcije u Parizu u novembru 2015, kad je ubijeno 130 ljudi, a njih 250 renjeno.

Naš reporter na Rosnom vrhu, koji je prekršten u Maja Rosit

RAT JEZIKOM

RASPOLOŽENjE lokalnog stanovništva i poštovanju države u selima na crnogorskoj strani Prokletija veoma rečito ilustruju albanske crvene zastave s crnim orlom istaknute na kućama. U ovoj planinskoj turističkoj oblasti i nacionalnom parku natpisi, prvo trojezični, na albanskom, engleskom i lošem “maternjem” jeziku, a zatim dvojezični, razumljivi su samo Albancima i Englezima.