Jelena Trivan: Ostaće nam samo knjige starleta ako se ne opametimo

STARLETE nisu krive što postaju i glumice, i spisateljice, i voditeljke. Istina, sve je manje kvalitetne ponude na medijskoj i kulturnoj sceni, ali one nisu krive što mi ćuteći gledamo promociju šunda i kiča - kaže, za "Novosti", Jelena Trivan, direktorka izdavačkog preduzeća "Službeni glasnik".

Bez lažne skromnosti, ona ocenjuje da je kuća na čijem je čelu uspela da i u okolnostima poremećenih vrednosti sačuva visoke kriterijume u srpskom izdavaštvu. Naša sagovornica najpre izdvaja:

- Uspeli smo da održimo leksikografiju živom, da digitalizujemo srpske novine od 1813. do danas, da objavimo kapitalna dela, obnovimo Pakračku biblioteku i mnoge školske.

* Stiče se, ipak, utisak da je u rukama čitalaca u Srbiji sve manje ozbiljnih knjiga, dok su knjižare preplavljene šund literaturom.

- Knjige se kupuju, izdavaštvo može da bude unosan posao. Ali mnogi izdavači povlađuju ukusu publike i objavljuju ono što publika najviše traži. A većina traži, kao i do sada, lake sadržaje, jeftine komedije, treš muziku, a došle su na red knjige srpske estrade i potisnule dela proverene i potvrđene književne vrednosti.

* Zahvaljujući "Službenom glasniku" objavljuju se i kapitalna dela. I vi, u svakoj prilici, ističete da vaša misija jeste da budete čuvar srpske kulture. Da li je to, danas, Sizifov posao?

- "Službeni glasnik" izdaje službena glasila i nije dužan da svaki zarađeni dinar ulaže u kulturu. Ali mi to, uglavnom, činimo. Da je drugačije, mnogi značajni pisci i mnoga dragocena dela ostali bi zaboravljeni. Zaista radimo težak posao, i to bez mnogo podrške i razumevanja. Ipak, nećemo menjati našu izdavačku politiku. Ostajemo na strani istinskih vrednosti i kvaliteta, nećemo da podilazimo "modnim trendovima".

* Pomaže li vam, i koliko, Ministarstvo kulture?

- Ministarstvo ima svoj delokrug rada i budžet u oblasti izdavaštva. Mnogi se pobune kad dođe vreme otkupa knjiga za biblioteke. Nisu nezadovoljni zato što je iz godine u godinu ponuda sve lošija, već zato što su dobili manje novca! Ali kada svi dobiju dovoljno da podmire lične apetite, nedovoljno dobije kultura. Objavljivanje kapitalnog dela je skup poduhvat i malo koji izdavač može da se upusti u ovako ozbiljan posao. S druge strane, Ministarstvo kulture ranije je izdavače radije umirivalo dajući svima jednako nedovoljno, a manje brinulo šta oni objavljuju. Niko se ne pita šta je sa konkursom za kapitalna dela i da li su sredstva koja idu iz budžeta dovoljna i dobro iskorišćena da se zaista ona i objave. Ako se nastavi ovako, samo knjige starleta će biti u ponudi.

* Došli ste na čelo "Službenog glasnika" u trenutku kada se borio sa gubitkom tržišta i slabim poslovnim prihodima. Jeste li uspeli da savladate te probleme?

- Za dve godine "Službeni glasnik" je postao profitabilna kompanija, koja državi daje, a ne uzima, i koja je umesto sporadičnih poslova postala lider u štampi na regionalnom tržištu. U velikom broju knjižara, kao i u novoj koja se otvara na aerodromu, u ponudi su kvalitetna izdanja koja su nam donela 28 nagrada u protekloj godini. Otvorili smo Edukacioni centar u kome se održavaju predavanja na temu različitih zakona i organizuju pripreme za pravosudni ispit... Sve ovo pridiglo je firmu koja gotovo da nije imala budućnost. Danas imamo unapred ugovorene poslove za čitavu godinu. Od napora da se postignu dobri rezultati, bilo je teže da se promeni dugogodišnja poslovna filozofija - da se oslanja na državu i da se od nje stalno nešto traži.

* Ako biste pokazatelje poslovanja izrazili u brojkama, kako bi to izgledalo?

- Prošle godine imali smo dva puta veću dobit u odnosu na 2014, a ove, nadam se, tri puta veću zaradu u odnosu na prethodnu.

* Mislite li da bi pravila u otkupu knjiga trebalo da se promene, neka od njih su se očigledno pokazala kao apsurdna?

- Otkup knjiga funkcioniše tako što komisija Ministarstva kulture sa spiska izdavača preporuči bibliotekama koje naslove da kupe od državnih para. Preporuka nije obavezujuća, ali iza priče o otkupu i jeftinih naslova uvek stoji novac. Niko se ne potresa zbog knjiga starleta, političara i ratnih zločinaca. Pa tako, kad svi dobiju deo kolača, polemika umire. Za mene, međutim, jeste problem politika otkupa u kojoj nema jasnih i obavezujućih kriterijuma. U kvazidemokratskom procesu bibliotekarima se ostavlja da sami izaberu knjige, a oni državni novac, koga nema dovoljno, koriste za kupovinu popularnih, a ne kapitalnih dela. Zato politika otkupa mora biti promenjena kako bi svaka biblioteka zaista imala prave knjige. Porast gledanosti Drugog programa RTS govori o tome da su ljudi željni kvalitetnijeg programa, a ne samo da gledaju rijalitije i čitaju putopise sponzoruša.