Ranko Pavlović: Načelnici i pisci

NEKADA su đake prvake u osnovnim školama prvog školskog dana u školskim dvorištima, fiskulturnim dvoranama i učionicama dočekivali njihovi pesnici, uglavnom oni čije će stihove narednih godina učiti iz svojih čitanki. Danas, naročito ako je izborna godina i ako se uskoro biraju opštinske skupštine i državni parlamenti, pisce su potisnuli načelnici opština, gradonačelnici, odbornici i poslanici, posebno oni koji bi želeli da obnove mandat.

Tako je i prvog školskog dana, u izbornoj godini, kakva je, recimo ova u Republici Srpskoj, a onda ih naredne tri godine nema u školama, čak ni kada krov školske zgrade prokišnjava, fasada otpada i preti đacima, goriva za zagrevanje učionica ponestaje.

Nije toliko problem u tome što političari posetama osnovcima, pa i prvačićima, žele da pridobiju glasove njihovih roditelja i nastavnika, nego više zabrinjava što su u poslednje vreme školska vrata sve češće, da ne kažemo čvršće, zatvorena živoj pesničkoj reči, kako volimo reći. A nekada su i velike fiskulturne sale bile pretesne da prime sve đake koji su s radošću dočekivali književnike iz lektire ili one koji će tek postati pisci lektira. Posle tih gostovanja u školskim bibliotekama otimali su se za njihove knjige.

Zašto je danas stanje sasvim drugačije? Razlozi su višestruki, ali ih, pre svega, treba tražiti u tome što škole nemaju novca za takozvane vannastavne aktivnosti, a ni slabo plaćeni nastavnici nisu baš preterano zainteresovani za organizovanje takvih manifestacija.

I onda, pitamo se zašto đaci sve manje čitaju knjige predviđene programom obavezne lektire (o drugima da se ne govori)? Živa pesnička reč najviše doprinosi razvijanju ljubavi prema knjizi. Tome pisci mnogo više mogu doprineti nego oni koji se bore za još jedan mandat. Zato im treba širom otvarati vrata, ne samo na početku školske godine.

Ranko Pavlović, književnik