Popis porodičnih nasilnika

TATJANA Ranđelović iz Zaječara, koju je nevenčani suprug Milen Milenković bacio sa osmog sprata, sedamnaesta je žena koja je stradala od početka godine u porodičnom nasilju. Da je preživeo, Milenković bi verovatno bio jedan od prvih nasilnika koji bi se našao u registru porodičnih zlostavljača, predviđenom novim zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Prema statističkim podacima, u proteklih 10 godina u Srbiji zbog porodičnog nasilja nastradalo je najmanje 315 žena. Lane je policija za ovu vrstu nasilja podnela 5.040 krivičnih prijava, od kojih najviše u Vojvodini (oko hiljadu i po). Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je osuđeno 1.778 ljudi, od čega je 483 završilo u zatvoru, a 59 u kućnom zatvoru. Ostali su dobili uslovne osude, novčane kazne, rad u javnom interesu i oduzimanje dozvole, opomene.

Zbog ovako alarmantnih podataka, Ministarstvo pravde pokrenulo je internet kampanju "Isključi nasilje", sa ciljem podizanja svesti o porodičnom nasilju i predstavljanju novih zakonskih mera u borbi protiv njega. Takođe, pred Vladom i poslanicima će se ove jeseni naći Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Zakon poznaje različite vrste nasilja. Pored fizičkog, tu su i psihičko-emocionalno, socijalno, seksualno, ekonomsko, internet i korišćenje dece. U tabeli predstavljenoj u vidu kruga, koja će pratiti celu kampanju, navodi se da u nasilje spada i: ujedanje, guranje, šutiranje, davljenje, čupanje kose, premlaćivanje, pretnje oružjem, bacanje na zemlju, uvrtanje ruku, saplitanje, ignorisanje, uslovljavanje, etiketiranje i pretnja.

Novi zakon predviđa i formiranje registra nasilnika u Republičkom javnom tužilaštvu. U njoj će se naći ne samo svi procesuirani, već i oni koji su prijavljeni za neki oblik nasilništva, kao i zaštitne mere koje su im izrečene. Tako niko neće moći da obmanjuje sud da je nasilje izvršio prvi put.

Nadležne policijske uprave vodiće evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja, i izrečenim hitnim i drugim merama zaštite. Policija će morati da evidentira podatke o učesnicima prijavljenog događaja, relevantnim okolnostima, proceni rizika, određivanju hitnih mera... I tužilaštvo će voditi evidenciju o produženju hitnih mera i zahtevu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici, a centar za socijalni rad će voditi evidenciju o sprovođenju individualnih programa zaštite žrtve.

Sve ove evidencije biće sakupljene u Republičkom javnom tužilaštvu u elektronskom obliku i činiće Centralnu evidenciju, kojoj će pristup imati zamenik tužioca, dok će ostali organi imati pristup prema svojoj nadležnosti.

Novi zakon obavezuje policiju da izađe na lice mesta odmah po prijavi i napravi procenu rizika. Ona će moći da uhapsi nasilnika i odredi mu pritvor 48 sati, a tužilac će u roku od 24 sata predložiti sudu mere. Na primer, da se nasilnik udalji iz stana ili da mu se zabrani prilaženje žrtvi... Sud je dužan da odluči o merama dok nasilniku ne istekne policijski pritvor.

Ako nasilnik bude pušten na slobodu uz meru zabrane i prekrši je, policija može odmah da ga uhapsi i privede kod sudije za prekršaje. Ovaj pak može da mu izrekne kaznu 60 dana zatvora.

- Cilj je da se putem internet kanala, društvenih mreža i medija podigne svest svih aktera u društvu o nasilju u porodici, da se informišu i edukuju različite ciljne grupe, da se nove zakonske mere približe i potencijalnim i stvarnim žrtvama i počiniocima, kao i široj društvenoj zajednici - kažu u Ministarstvu pravde.