Uspeh anonimnih

RANGIRANjE univerziteta uveliko je svetska praksa. Sledeći korak je rangiranje obrazovanja na svim nivoima. Ono što se u ekonomiji očekuje od konkurentnosti i od kvantifikacije kvaliteta, između ostalog, očekuje se od rangiranja univerziteta i obrazovanja uopšte. Odmah se možemo zapitati da li su to savršeni, potpuni i dovoljni kriterijumi. Odgovor je, naravno, negativan. Nisu, i zato i rangiranje jeste tema naučnih skupova. I svakako će se kriterijumi za rangiranje univerziteta i obrazovanja dopunjavati i menjati u narednom periodu.

Može to nama da se sviđa ili ne, ali moramo da shvatimo da smo deo jedinstvenog svetskog obrazovnog prostora i da je jako važno da vodimo računa o poziciji ne samo visokog, nego obrazovanja u celini. Pored Šangajske liste, postoji nekoliko drugih, kada je reč o visokom obrazovanju, a za preduniverzitetsko postoje PISA i TIMMS, koji opet na drugačiji način kvantifikuju ishode učenja.

Važno je da budemo deo tog sistema.

Kroz vest o izuzetnom uspehu Univerziteta u Beogradu, rangiranjem među 300 najboljih na Šangajskoj listi, javnost je stekla informaciju o jednom profesoru, prof. dr Stojanu Radenoviću, koji je do penzionisanja bio deo kolektiva Mašinskog fakulteta. Ovaj sjajni profesor, pedagog i naučnik na sreću nije jedini. Takvih, a vrlo anonimnih ima puno i najviše zahvaljujući takvima rejting celovitog srpskog obrazovanja u svetu je veoma dobar. Zahvaljujući entuzijazmu Stojana Radenovića i mnogih drugih anonimnih, a vrhunskih profesora, pedagoga i naučnika, imamo sreću da nam je nivo obrazovanja i dalje, uz sve teškoće koje imamo, na zavidnom nivou. I merama države i merama obrazovnog sistema, ali i privrede, koja je korisnik usluga obrazovanja, treba kritičkim preispitivanjem ići dalje. Jednim okom valja pratiti šta svet radi, a sa druge strane povlačiti aktivne poteze koji će održavati i unapređivati naše pozicije.