Ispovest majke mladića ubijenog u Goraždevcu, o Tačijevoj poseti selu: Kao da su mi sina još jednom ubili!

KADA otkrijete ubice moga Ivana i privedete ih pravdi, tada ću poverovati u izvesnost saosećanja sa majkom koja 13 godina živi u živim ranama za ubijenim detetom. Tada ću i ja, iskreno, s mirom primiti venac na njegov grob. Te iskrenosti nema. Nema pokajanja... Šta znače venac i cveće, u tišini, na grobu sina, a da njegova majka, otac i braća za takvo poklonjenje saznaju naknadno, iz medija? Da li se to onaj kome je proradila, ili kome je nametnuta savest da se i posle toliko vremena uplašio moga pogleda? Mojih pitanja, pa je suočenje izbegao? I, izigrao drevni srpski kosmetski običaj da se najavi poklonjenju grobu ubijenog, mog nedužnog deteta.

Senka Jovović, majka Ivana Jovovića (17) ubijenog u avgustu 2003. godine, na Bistrici u Goraždevcu, ovako je za "Novosti" fokusirala "posetu i poklonjenje" Hašima Tačija goraždevačkim žrtvama terorističkih ludačkih rafala na decu koja su se osmelila za tek jedno kupanje u Bistrici, pored koje su ubijeni Ivan Jovović i Pantelija Dakić.

Za Ivanovu majku Senku Jovović koja deli sudbinu Dakića, Tačijevo naknadno "saosećanje" je, kaže ponovno ubijanje sina.

- Kada sam saznala da je Tači bio na grobu mog deteta, a to sam saznala kada sam uključila telefon i pregledala vesti, šokirala sam se. Uputila sam se na groblje, u tom šoku i u neverici. I, zaista, zatekla sam na grobu deteta venac - govori nam iz Goraždevca Senka Jovović. - Vi ne možete ni da zamislite kakav je to za mene bio udarac... Neko ko treba da odgovori, a možda i zna, ko su počinioci ovog zločina, dolazi da na grob moga sina položi cveće. Da ispere sopstvenu, a možda i s neke strane nametnutu savest...

I, šta sam uradila? Da, trgala sam to cveće iz venca. Jaukala... Posle sam sve to odnela u kosovsku policijsku službu. Govorila: nosite ovo onome ko je doneo. Odgovorili su mi: Nismo mi ničiji kuriri... Dobro, kad niste kuriri odneću onome koji se na grobu moga sina slikao sa Tačijem. Tom, sa fotografije, poziranom, domaćinu.

Poručila sam: Meni nije potrebno cveće, pogotovo ono što donosi neko ko treba da donese odgovor - ko mi je ubio dete. Moje prvo, moje lepo dete. Ko je mene, njegovu majku, njegovog oca, njegovu braću - zavio u crno. To je nama potrebno. Potrebno je, kad budem umirala da lakše umrem.

DOĐU, SLIKAJU SE I ODU

ZVANIČNICI Srbije, govori Senka Jovović, nikada nas u našoj kući nisu posetili, od naše tragedije. Ni oni nekad, ni ovi danas. Dođu samo kada je godišnjica, u Goraždevac, do groblja. Tada su oni u prvim redovima na liturgiji. Dođu, slikaju se i odu.