Milojko Budimir: Prognani i dalje bez elementarnih prava u Hrvatskoj

SVEDOCI smo nemilih događanja i "povampirenih ideja ustaštva" u Hrvatskoj. Dnevne izjave političkih zvaničnika iz susedne republike, svakako ne doprinose ni razvoju dobrosusedskih odnosa, niti stabilnosti u regionu. U ovom momentu, političke tenzije su dostigle vrhunac, od ratnih događanja (1991-1995), pa sve do danas. Svakodnevna su kršenja osnovnih ljudskih prava, zagarantovanih brojnim međunarodnim konvencijama i dokumentima, koje je Republika Hrvatska potpisala i prihvatila kao 28. članica Evropske unije.

Podsećanja radi, srpski narod u Hrvatskoj, do donošenja Ustava Republike Hrvatske, 22. decembra 1990. godine, bio je nosilac suvereniteta i konstitutivnosti. Ta konstitutivnost bila je zagarantovana još od sredine 19. veka, a potvrđena je više puta tokom 20. veka. Proglašenjem Srba za nacionalnu manjinu uslovili su nezadovoljstvo među srpskim narodom, a vekovna tendencija Hrvatske za samostalnom i etnički "čistom" državom, uslovila je izbijanje građanskog rata i proterivanje oko 300.000 Srba. Na osnovu Vensovog plana, od početka 1992. godine, iako se ovaj prostor nalazio pod zaštitom Ujedinjenih nacija, hrvatske oružane snage vršile su permanentne napade na zaštićenu zonu do završnih operacija "Bljesak" - progon Srba iz Zapadne Slavonije, 1. i 2. maja 1995, i "Oluja" - progon Srba sa ostalog područja Republike Srpske Krajine, 4. i 5. avgusta 1995. godine.

Tihi egzodus Srba i dalje traje, jer se prema zvaničnim podacima, od 2002. do 2013. iz Srbije, gde je utočište našlo više od 300.000 Srba prognanih iz Hrvatske, u svoje domove vratilo svega 14.533, dok se istovremeno iz Hrvatske u Srbiju odselilo 35.027. Broj iseljenih u odnosu na doseljene konstantno raste, a razmera u poslednjoj godini bila je 1:6 u korist iseljenih.

Od završetka građanskog rata, iako se na izborima u Hrvatskoj menjala vlast, odnos prema Srbima se nije promenio. Na osnovu diskriminatornih zakona koje je doneo Hrvatski sabor, nasilno su im oduzeta imovinska i sva druga građanska prava i pretvoreni su u građane drugog reda. Iako je Hrvatska potpisala više međunarodnih dokumenata - konvencija i ugovora, u kojima se obavezala da poštuje osnovna ljudska i građanska prava svojih stanovnika srpske nacionalnosti, svakodnevno se susrećemo sa kršenjem tih prava.

Ostala su i mnogobrojna nerešena pitanja, pre svega pitanje vraćanja oduzetih stanarskih prava. Umesto toga Hrvatska je donela Program stambenog zbrinjavanja koji ne može biti supstitucija za oduzeto stanarsko pravo, već ovo pitanje bi trebalo da bude rešeno restitucijom ili novčanim obeštećenjem, bez ikakvog uslovljavanja i ograničavanja.

Nije rešeno ni pitanje vraćanja oduzete pokretne i nepokretne imovine. Nije rešeno ni pitanje pravične nadoknade za svu uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu. Potrebno je zatražiti poništaj upisa države Hrvatske kao vlasnika više od 800.000 katastarskih čestica poljoprivrednog zemljišta i vratiti zemlju njenim vlasnicima pre rata, odnosno izbeglicama i povratnicima. Potrebno je rešiti pitanje isplate dospelih, a neisplaćenih penzija. Više od 50.000 penzionera izbeglih iz Hrvatske još očekuju isplatu dospelih, a neisplaćenih penzija za period u kome nisu primali nikakve penzije po bilo kom osnovu...