Papa Jovan Pavle i Stepinac

STEPINAC je bio poglavar katoličke crkve u NDH, koji je stao uz ustaško fašistički režim, odgovoran za genocid učinjen nad Srbima u Hrvatskoj i BiH u Drugom svetskom ratu. Ali ne treba zaboraviti da je rehabilitaciju najvišeg katoličkog velikodostojnika u Hrvata izvršio, pre Županijskog suda u Zagrebu, i hrvatski Sabor 1992, donoseći Deklaraciju o osudi političkog procesa i presude kardinala Alojzija Stepinca u kojoj stoji da je Stepinac nevino osuđen.

Nekoliko godina iza toga (1998) papa Pavle II proglasio je Alojzija Stepinca za mučenika i beatifikovao ga u Mariji Bistrici kod Zagreba, što je preduslov da može da bude proglašen za sveca, a to je šokiralo mnoge građane i mnoge istoričare. Neke naučnike od zanata ipak nije šokiralo, pošto su znali da su papa Pavle II i Alojzije Stepinac imali zajedničku fašističku prošlost. Naime, papa Jovan Pavle II (Poljak) je za vreme Drugog svetskog rata bio zaposlen kao hemičar u nemačkom multinacionalnom gigantu I. G. Farben koji je proizvodio, između ostalog, i gas Ciklon B , koji je pored cijanida i malathiona, nacistima poslužio za uništenje Jevreja u koncentracionim logorima. Papa Jovan Pavle II bio je prodavac ovih otrovnih gasova Nemcima, koji su u Aušvicu i drugim logorima, služili za gasne komore.

Stepinac je već 12. aprila 1941. posetio, u svojstvu hrvatskog nadbiskupa, ustaškog vojskovođu Slavka Kvaternika i čestitao mu uspostavu NDH. Samo četiri dana kasnije 16. aprila 1941. ide u službenu posetu Anti Paveliću. Dva dana kasnije šalje Okružnicu kleru Zagrebačke nadbiskupije, u kojoj poziva sveštenstvo da sarađuje sa ustašama i vernike podstiče na saradnju sa NDH. Malo kasnije 26. aprila 1941. Stepinac kao predsednik Biskupske konferencije predvodi katolički episkopat u audijenciju Anti Paveliću i tom prilikom pozdravlja ga kao državnog poglavara NDH i obećava mu iskrenu i lojalnu saradnju. Tih dana Stepinac je bio u Nadbiskupskom dvoru u Zagrebu na večeri sa ustaškim emigrantima i zajedno se sa njima slikao.

U jeku prekrštavanja Srba održana je 17.11.1941. plenarna sednica katoličkog episkopata pod predsedavanjem Stepinca, na kojoj je Stepinac (umesto da osudi) podržao prekrštavanje Srba i dao tom zločinu kanonsku sankciju. Na toj konferenciji izabran je odbor trojice, u koji su ušli osim Stepinca, senjski biskup Viktor Biurić i apostolski administrator križevačke biskupije Janko Šimrak. Odbor je imao zadatak da u dogovoru sa ustaškim ministrom pravosuđa i bogoštovlja rešava sva pitanja vezana za prekrštavanje Srba. U toj akciji samo za dve godine rata preveli su u katoličku veru 200.000 Srba. Već 1942. Vatikan postavlja Stepinca za apostolskog vojnog zapovednika ustaša i domobrana (vikara), a Stepinac postavlja za svoje zamenike Stipu Vučetića i Vilima Cecelju. Tako je Stepinac postao službeno najviši vojni sveštenik Pavelićeve vojske, kome su bili podređeni svi vojni sveštenici, koji su bili u sastavu ustaških i domobranskih formacija. Sam Stepinac izjavio je na suđenju da nije znao za ustaške pokolje i nasilno prekrštavanje Srba u katoličku veru. A Prvoslav Grizogono ga je 8. februara upozorio pismom na neviđene zločine ustaša i domobrana nad Srbima, Jevrejima i Romima, na masovna silovanja žena, spaljivanje srpskih kuća, crkava i manastira, na nasilno prekrštavanje Srba i druga zlodela. Stepinac se nije udostojio ni da mu odgovori.

Stepinac je u drugoj polovini marta 1945. kada je ustaška vlada bila na izdisaju, na zahtev predsednika ustaške vlade Mandića, po nalogu Ante Pavelića, organizovao Biskupsku konferenciju sa ciljem da se katolički episkopat zauzme za spasavanje okupatorskog sistema i njegove tvorevine NDH, kao i za spasavanje ustaških ratnih zločinaca od pravednog narodnog suda.

Hrvatski vlastodršci u NDH, kao deo povezane Hitlerove alijanse u Drugom svetskom ratu, pri kraju ratnih zbivanja, dosledno i sistematski uništavali su dokumentaciju i druge materijalne dokaze svojih zločina i u tome su u dobroj meri uspeli. Šef NDH Ante Pavelić predao je zvanični arhiv, pre svog bekstva, zagrebačkom rimokatoličkom nadbisku i predsedniku Hrvatske biskupske konferencije Alojziju Stepincu, koji ga je potom najvećim delom prosledio u Vatikan. Centrala Rimokatoličke crkve od tada do danas odbija da ovaj dragoceni istorijski materijal stavi nauci na raspolaganje. Arhiv Republičkog sekretarijata inostranih poslova Hrvatske u Zagrebu, pod brojem 001050-31 čuva (nadam se i danas) nalaz, otkriven u zidu podruma Stepinčeve rezidencije, jedan manji deo zvanične dokumentacije NDH, Stepinčeve dnevnike, gramafonske ploče Pavelićevih govora i deo zlata iz državnog trezora, zlatnih zuba Srba pobijenih u brojnim koncentracionim logorima.