Srpskoj nauci 28 miliona iz evropske kase

VIŠE od sto srpskih naučnih projekata uspelo je u žestokoj konkurenciji da se izbori za novac i da postane deo "Horizonta 2020", okvirnog programa Evropske unije za finansiranje istraživanja i razvoja do 2020. godine. Od 2014. godine uspeli su iz evropske kase da obezbede oko 28 miliona evra, a očekuje se da u naredne četiri i po godine budu još uspešniji.

Srpski istraživači, univerziteti, instituti i mala i srednja preduzeća predlagali su projekte samostalno ili kao deo velikih međunarodnih konzorcijuma. Najuspešniji su bili u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, biomedicine, hrane, poljoprivrede, zaštite životne sredine, transporta... Uspeh je utoliko veći što Srbija nije članica EU, a postiže napredak veći i od nekih država članica.

- Od 1.084 prijavljena projekta, odobreno je oko deset odsto. Iako na prvi pogled deluje skromno, to je veliki uspeh, jer je i na nivou članica EU uspešnost nešto veća od 11 procenata - objašnjava za "Novosti" prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zadužen za međunarodnu saradnju i evropske integracije. - U odnosu na prethodni okvirni program (FP7), koji je trajao od 2007. do 2014. godine, prema pojedinim pokazateljima smo značajno napredovali, za razliku od nekih drugih država koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Norveške, Turske, Izraela i Islanda, gde indikatori pokazuju stagnaciju ili trend opadanja.

"Horizont 2020" ima budžet od oko 80 milijardi evra, za finansiranje istraživanja u evropskom naučnom prostoru, a podeljen je u tri programa, izuzetnost u nauci, liderstvo u industriji i društveni izazovi. Prvi je namenjen naučnoj eliti, za istraživanja koja pomeraju granice ljudskog saznanja.

Prof. dr Sofija Stefanović sa svojim projektom "Birth"

Upravo tu je jedan srpski tim, sa prof. dr Sofijom Stefanović na čelu, o čemu su "Novosti" već pisale. Njoj i njenom timu iz Laboratorije za bioarheologiju sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu odobreno je finansiranje projekta "Birth", u okviru koga treba da, na osnovu ostataka zuba žena iz neolita, istraže koliko dece su rađale i kako je došlo do porasta populacije u tom periodu. Ovaj tim jedini je srpski u grupi onih od kojih se očekuje da pomeraju granice u istraživanju i nauci, a najviše naših je odobreno u trećoj kategoriji - društveni izazovi, koji treba da proizvedu konkretna rešenja i proizvode za unapređenje svakodnevnog života.

- U prvom krugu dobili smo 50.000 evra za početna istraživanja. Sredstva u drugom krugu su znatno veća i dovoljna su za završetak istraživanja, kliničkih studija i pripremu proizvoda za komercijalnu upotrebu - objašnjava Marinković. - Reč je o uređaju koji detaljno "skenira" akne i pomaže lekarima da, na osnovu preciznog snimka, uspostave dijagnozu za svakog pacijenta. Kliničke studije radiće najbolji dermatolozi na dve veoma ugledne klinike - u Nemačkoj i Engleskoj.

Iako nije u EU, Srbija uspešnija od mnogih država članica

Profesor Nedović napominje da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pruža snažnu podršku svim institucijama u Srbiji. Kaže da se radi i na jačanju mreže nacionalnih kontakt-osoba i eksperata koji mogu da pomognu u komunikaciji sa Briselom i lobiranju za projekte iz Srbije.

PREDVODIMO MEĐUNARODNE KONZORCIJUME

- Veoma je uspešna i grupa "Biosense" Instituta iz Novog Sada, koja je takođe potekla sa Fakulteta tehničkih nauka. Ukoliko prođu drugu fazu "TIMINGA", to bi mogao da bude naš najveći projekat u "Horizontu 2020" - objašnjava Nedović.

UČESTVUJU I ELEKTRANE

U PROJEKTIMA čiji je cilj unapređenje svakodnevnog života učestvuju i neke nenaučne institucije iz Srbije. Jedna od njih je Naftna industrija Srbije. Na toj listi je i Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Stalna konferencija gradova i opština, kao i Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, dok Beogradske elektrane učestvuju u delu programa "liderstvo u industriji".