Živojin Rakočević: Venac zla Hašima Tačija

DANAS se sa bolom molim i još jednom izražavam žaljenje za sve žrtve tokom i nakon rata iz svih zajednica. Svaki zločin treba rasvetliti i kazniti. Zločin je zločin, bilo protiv koga da je počinjen i bilo ko da ga je počinio", izjavio je, pre tri dana, u selu Staro Gracko predsednik Kosova Hašim Tači.

Uoči sedamnaeste godišnjice, ispred spomenika masakriranim žeteocima; postradalima od NATO bombi; žrtvama terorističkih napada stao je jedan od ljudi odgovornih za njihovu sudbinu. U tom činu savršenog cinizma, poniženja i poraza ima nečeg goreg od zločina.

Ali o tome valja govoriti kasnije, prvo bi trebalo reći: ko je odgovoran za zločin, ko je mogao da ga zaustavi, ko je bio informisan, ko je tražio pomoć, ko je sproveo široku akciju etničkog čišćenja Srba u ovoj oblasti?

Iz tajnog izveštaja britanskog Kfora o zločinu u selu Staro Gracko, koji je pre nekoliko godina u celosti objavila "Politika", vidi se da je za masakr odgovorna jedinica OVK pod nazivom "Fortuna". Citira se presretnuto pismo Bega Šaćirija, zapovednika ove formacije, upućeno Šukriju Buji, komandatu zone Nerodimlje (Lipljan, Uroševac, Štrpce). Od njega se traži oružje i "materijal", da u istom danu napadnu Gracko, Dobrotin i Štrpce - vojnika ima, oni mu ne trebaju.

Ne zna se šta je Šukri Buja, sadašnji poslanik u Skupštini Kosova i u dugom periodu jedan od najbližih saradnika Hašima Tačija, odgovorio. Zna se samo da je iza njih ostala krvava žetva i 14 pobijenih mirnih seljaka na polju. Piše Beg Šaćiri da su počistili grad, da su popalili srpske kuće, proterali medicinske radnike... To je monotona hronologija tadašnjih zločina, na čijem se vrhu nalazio i nalazi onaj koji, sedamnaest godina kasnije, polaže venac u Starom Gracku.

Ako kaže treba "rasvetliti i kazniti" onda može, već danas, u Skupštini odmah priupitati saborca Šukrija Buju: ko je kasapio seljake na žetvi? To se neće desiti, jer će mu ovaj odgovoriti da krvava zrna pšenice sa ovog polja ispadaju i iz njegovih džepova. Nego, trebalo bi se vratiti na početak ove bizarne priče i odgovoriti na pitanje šta je gore od zločina.

Umesto da selo bude potpuno zaštićeno, da se od njega otkloni svaka vrsta opasnosti, da ovi ljudi budu slobodni - oni padaju u hermetičnu izolaciju, ubistva (učenica Milijana Marković) se nastavljaju, groblje se minira u kontinuitetu (mine seljaci godinama nalaze po njemu), od obrade zemlje se, u najvećoj meri, odustalo, stotine napada, isključenja struje, vojnička pratnja i na kraju - Albanci dolaze i otkupljuju srpske kuće i imanja. Taj proces, put i metodologija doveli su i komandanta Tačija na početak priče.

Međutim, kontekst je sada suštinski drugačiji jer je on zapravo došao i u albansko selo Staro Gracko. Lepe vile, okrenute prema centru ovog sela, podignutog između dva svetska rata - planski, po uzoru na vojvođanske sredine - sagradili su nedavno njegovi sunarodnici. Na mestima kuća nekih pobijenih žetelaca sada su albanski domovi. Tako je Tači položio venac i na dugi proces nestajanja, poručivši svojim zemljacima, saborcima i institucijama da je Staro Gracko konačno njihovo i da se zlo isplati. Strašno je počiniti zločin, strašnije je uživati u njegovim plodovima.

Dok se čeka zvanična reakcija Beograda na ovo polaganje venca, na fatalno depresivne lokalne Srbe palo je još jedno poniženje, kao i osećaj krivice što se dozvolilo da Tači, kako kažu, "ponizi i ona imena na ploči".

Porodice ga nisu primile, jer im "sipa so na rane". Žito ne žanju, požnjeli su ga Albanci. Ove godine je rodilo, ove godine se u Starom Gracku Tači molio.

Živojin Rakočević, književnik i novinar