Borislav Borović: Zmaj od Noćaja ili Šipova

Zastrašujuća vest o monstruoznom ubistvu i silovanju deteta iz okoline Zaječara nije mogla a da ne porazi većinu normalnog sveta, koji još uvek ima instinktivne mehanizme samoodbrane od poplave opšteg moralnog i svakog drugog posrnuća kojem je decenijama izložen. Ali tek što prođe zaprepašćenje i gnev građana takvim zastrašujućim vestima, stižu crne i nove vesti o silovanjima, prerezanim vratovima i "porodičnim tragedijama" širom Srbije.

Po raznim televizijama se tada razlete psiholozi i psihijatri, sektor NVO i državni zvaničnici..., da "objasne" šta se to događa. Ali to je više skrivanje nego pogađanje suštine stvari, jer se sve pravda pukim incidentima, psihičkim poremećajima koji su, bože moj, mogući u svakom društvu. Kakav cinizam, kao da može biti uteha što se to još negde dešava.

Bivša ministarka zdravlja u udarnom terminu u Dnevniku reče da pedofili nemaju savesti ni morala. Bravo! A što bi moral i savest imali ti manijaci i bolesnici kada ih nema većina u javnom životu, uključujući i mnoge političare koji bi morali da afirmišu normalne ljudske vrednosti, a ne obrnuto. A jasno je kao dan da je ovo posledica toga što se godinama u medijima i javnosti podmuklo afirmišu laž, prevrtljivost, izopačenost, razvrat i svaka druga neprirodnost oličena kroz bednu lokalnu doskočicu - "use, nase i podase", kao slikoviti odraz razduhovljene, rasporodičene, raspamećene i rasavešćene Srbije.

Tragedija je da se normalni programi na televizijama emituju samo za vreme državnih dana žalosti. Onda je jasno odakle one zveri i neljudi iz Zaječara, Niša..., ili bilo kog mesta u Srbiji. Čemu se to nadamo kada za Zmaja od Šipova u Srbiji znaju svi, a gotovo niko za junaka oslobodilačkih ustanaka Zmaja od Noćaja (Stojan Čupić).

Kuda smo se to zaputili, kada je očigledno da se krađa, a ne poštenje, isplati. Ili kada su šanse onih sa kupljenim diplomama veće nego onih koji su ih učenjem "zaradili". Šta drugo da očekujemo kad je poodavno na delu plansko i temeljno razbijanje porodice, obrazovnog sistema, duhovnosti, kulture, religije, vojske... Pod formom navodne modernizacije i reformi, ubrzano se nameće sintetička religija najbrutalnijeg potrošačkog društva strana bilo kakvoj tradiciji ovog društva. I to u zemlji gde mnogi građani tu robu "konzumiraju" posmatranjem sa druge strane izloga.

Danas je narod u Srbiji depresivan, uplašen, nesiguran i dezorijentisan, s kompleksom niže vrednosti koji su mu nametnuli mondijalisti i kvazievropejci koji gotovo dve decenije ispiraju mozak i traže promenu svesti tog istog naroda. Svakim danom i biološki venemo i nestajemo, a opljačkani i poniženi smo nekadašnje solidarno srpsko društvo sveli na nepovezanu skupinu sebičnih, odrođenih pojedinaca, isečenih od korena i tradicije, bez jasnog nacionalnog plana i programa, s nametnutim obrascem da su profit, šoping ili zadovoljenje telesnih nagona jedini i vrhunski ciljevi savremenog življenja.

Šta se čudimo katastrofi koja nam se događa, kada smo pristali da budemo samo(ljudski) resursi, a ne misleći ljudi, kao da smo nalazišta bakra ili uglja. Šta se čudimo, kada smo pristali da nas poslodavci iznajmljuju preko agencija kao par volova za rad, ali i da budemo samo poslovni klijenti u bolnicama, školama i fakultetima, kao da pravo na besplatno lečenje i obrazovanje ne bi trebalo da se podrazumeva.

Zato je Srbija na duhovnom, kulturnom, moralnom, demografskom i svakom drugom raskršću, i dalja sudbina će zavisiti od puta koji budemo izabrali. Ili preporod ili dalje posrnuće, urušavanja države, gubljenje identiteta i biološko nestajanje naroda sa istorijske mape. Nema nam druge nego da sve urušene vrednosti temeljno popravimo i vratimo, jer su godinama one temeljno i razgrađivane..., ili nam spasa neće biti. Tu nam beskonačne jalove analize ili stručne edukacije neće mnogo (nimalo) pomoći.

Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista