DOK sa vrha zdravstvenog sistema tvrde da je za gužve pred ordinacijama kriva uglavnom loša organizacija, a direktori se pravdaju manjkom lekara, naročito specijalista u domovima zdravlja i bolnicama, pacijenti u mnogim ustanovama pregled ne mogu da zakažu u zakonskom roku od 30 dana. Tako se na ultrazvuk srca, recimo, često čeka i po šest meseci, a u redu kod gastroenterologa ili endokrinologa bar dva meseca.

U zdravstvenim ustanovama tvrde da je priliv pacijenata ogroman, a da kadra nema i da je zato često nemoguće zakazati prvi pregled u roku od 30 dana.

- U našem zdravstvu definitivno nema dovoljno lekarskog kadra, preopterećeni smo i mnogi već pružaju pasivan otpor, ne mogu da izdrže ovoliki pritisak i gužvu, zakazuju kad imaju slobodan termin, jer osim zakazanih moraju da prime i hitne slučajeve. Zaista je u većini specijalističkih grana realno da pacijent ne može biti primljen na prvi pregled u roku od 30 dana - smatra dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. - Ako kliničko-bolnički centar ima samo dva endokrinologa, a takvih primera imamo u Beogradu, kako će oni da prime sve pacijente u roku kojim su obavezani?

Dr Dimitrijević kaže da najmanje čeka izveštaj kad pošalje pacijenta na prvi pregled kod hirurga, ali da se od endokrinologa ili reumatologa vraćaju najranije za dva meseca.

- Realno jedino mesto gde će pacijent biti primljeni u dogledno vreme je dom zdravlja, a u bolnicama nije jedini problem samo to što se dugo čeka, nego i što je postalo pravilo da pacijente tamo primaju lekari kliničari, što je loše za pacijenta, a i degradira specijaliste opšte medicine - kaže naša sagovornica. - Ako ga pošaljem kod supspecijaliste, znači da je potrebno ekspertsko mišljenje, i potpuno je neprihvatljivo da pacijenta na klinici primi lekar bez specijalizacije.

I u domovima zdravlja, međutim, kukaju na nedostatak specijalista. Dom zdarvlja Zvezdara, recimo, već šest meseci traži specijalistu otorinolaringologije, a nedostaju im i dva-tri pedijatra, oftalmolozi, ginekolozi. Problem je što među više od 2.000 nezaposlenih lekara u Srbiji gotovo da nema specijalista, a da bi se iškolovali potrebno je bar četiri godine.

PEDIJATRIJA I u školskim dispanzerima je, prema poslednjim podacima, 55 lekara manje nego na prethodnom preseku, pa o školskoj deci u Srbiji sada brine ukupno 688 doktora među kojima je 431 pedijatar i 88 lekara na specijalizaciji. Veći pritisak osećaju i lekari zaduženi za decu predškolskog uzrasta, jer su 2012. godine imali 613 dece po doktoru, a sada - 649.

Evidencija Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", takođe, pokazuje da manjak pojedinih specijalista nikad nije bio izraženiji. To je slučaj, recimo, sa ginekolozima. U toj službi radi ukupno 565 ginekologa. Svaki u proseku ima 3.374 posete godišnje, a broj žena po jednom ginekologu povećao se od 2010. do 2014. godine za 111, pa sad svakom ginekologu "pripada" 5.596 žena.

Prema podacima Ministarstva zdravlja od septembra 2014. do aprila ove godine odobreno je zapošljavanje 2.479 medicinskih radnika, od kojih su 1.083 lekari. U ustanovama, međutim, tvrde da su kadrovski planovi za zdravstvo odavno u raskoraku sa praksom, jer se oni prave prema broju stanovnika koji gravitiraju ka određenoj ustanovi, a realno je obim posla u zdravstvu značajno povećan.

I ČEKAJU, I ŠETAJU SE

- PRAVILO je da specijalista na klinici koji traži još neki dodatni pregled pacijentu da interklinički uput, ali u praksi se pacijent vraća izabranom lekaru, koji onda ne zna gde da ga uputi i tako se vrtimo ukrug - kaže dr Nevenka Dimitrijević. - Ljudima to teško pada i ko god je u mogućnosti odlazi kod privatnika i plaća i ono što mu ne treba: kad, recimo, pacijent ode privatno da uradi magnetnu rezonancu, u mnogim centrima naplatiće mu i specijalistički pregled koji je već obavio u državnom zdravstvu.