Crnobrnja: Pogubne posledice medijskog zakona po TV kanale

Vlasnik SOS kanala, Dragiša Kovačević, u "Večernjim novostima" postavlja pitanje: Ko je jači i od zakona? Zatim, u nekoliko jasnih rečenica daje nam primere iz kojih možemo da naslutimo odgovor, a on glasi: To su svi oni kojima naša država dozvoljava da budu jači od zakona.

Danas, dve godine pošto su doneseni mnogo hvaljeni medijski zakoni, vidimo kakve pogubne posledice su izazvali. Jedna od najpogubnijih je što naša država omogućava strancima da imaju stopostotno, ali i potpuno netransparentno vlasništvo u domaćim medijima. Druga je to što su dozvolili da distributeri programa istovremeno budu i proizvođači programa. Treća je to što nisu predvideli nikakvu stvarnu kontolu rada, a pogotovo programskih sadržaja, kablovskih TV sistema.

Za dve godine, stvorila se slika u kojoj TV tržištem dominira jedna velika multinacionalna kompanija, a programi kablovskih kanala preplavljeni su ogromnim brojem reklama čije emitovanje naplaćuju firme koje se uopšte i ne nalaze u Srbiji. Na taj način direktno se uništavaju domaći kanali i domaća produkcija, veliki novac odlazi direktno u inostranstvo, a situacija se ne menja nabolje ni najnovijim zakonom koji treba da reguliše upravo reklamiranje u medijima.

Cela stručna javnost dobro zna da su sprovođenje zakona dužni da nadgledaju, a u slučaju nepridržavanja zakona i da reaguju, četiri državne institucije, a to su Ministarstvo za kulturu i informisanje, Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije i dva državna regulatorna tela REM i RATEL. Mada postoje mnogi razlozi zbog kojih ovi državni organi ne rade svoj posao kako bi to trebalo da rade. Ali jedan, očigledan razlog, prisutan kod svih njih, jeste svest koja pristaje na neokolonijalni status. Znači, pristaje na dominaciju jače države, pa čak i velike korporacije, nad slabijom državom.

To je svest koja, navodno, ne pristaje na političku, ali pristaje na ekonomsku, medijsku i kulturnu dominaciju jačeg. Drugim rečima, to je svest koja nema snage da se odupre naletu velikog kapitala, lukavih lobista i ucenjivačke diplomatije. Tu se nalazi i odgovor na drugo pitanje koje, u "Novostima", postavlja Kovačević, a to je: zašto za kanale iz EU ili SAD, koji se reemituju u Srbiji, ne važe srpski zakoni a važe, recimo, za kineski CCTV ili ruski RT? Pa zato što Kinezi i Rusi u Srbiji ne igraju igru pritisaka i hegemonizma već igru prijateljstva i saradnje. A mi, kao po običaju, nikad ne propustimo priliku da propustimo priliku. Sve čekamo da se i naši zapadni prijatelji prizovu svesti i krenu na nas prijateljski. Ali, mnogo dolara i evra će da odleti iz Srbije pre nego što se stigne do prijateljstva. Jer ti, budući prijatelji, za razliku od nas, ne propuštaju nijednu priliku.

Stanko Crbornja reditelj i scenarista