Društvo

Jedna Acina ljutnja

Voja Marjanović, profesor i esejista

12. 07. 2016. u 17:20

Malograđanski trač o "odricanju od zavičaja" Aleksandra Popovića nastao je prilikom jedne Acine "nervozne ljutnje"

BORAVEĆI svakog leta u zavičajnoj kući na Ubu, često čujem od nekih mlađih Ubljana kako se "naš ugledni dramski pisac Aleksandar Popović pedesetih godina prošlog veka odrekao svoga zavičaja, davši reč da se u njega nikada neće vratiti".

Ovakve priče se mogu čuti naročito u vreme letnjih dana, baš kada se na Ubu održavaju Letnje igre, posvećene upravo Aleksandru Popoviću.

U stvari, ovaj malograđanski trač o Popovićevom "odricanju od zavičaja", nastao je prilikom jedne Acine "nervozne ljutnje", kada mu je jedna od tri voljene tetke Stana Krstić ispričala kako mu "pojedini Ubljanji zameraju što ih poimence unosi u svoje drame i farse i često na njihov račun ispriča neki neslani vic, jezikom palanačkog govora".

Popović je više puta slušao ovakve primedbe i u jednom "ljutitom stanju" rekao da mu "dođe da se odrekne Uba", iako voli svoj zavičaj iz koga crpi "vruće inspiracije" za svoje drame i farse.

Da je ovo Popovićevo "odricanje od zavičaja", zatim ljubav prema palanačkim temama - i naročito, jeziku kojim govore njegove ličnosti, netačno je. Lično svedočim da su me više puta i Aleksandar Popović i Dragan Lukić molili da ih pozovem u goste na Ub u svoju kuću kako bi se setili minulih dana prošlosti i "napunili rezervoare" ubskim temama i likovima - a naročito jezikom koji je oduvek imao ličnu, specifičnu boju nekadašnje srpske palanke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije