KOMENTAR: Pavle

DOBRINKA Bogdanović, Nata Jeličić, Predrag Devedžić, Naim Frašeri, Ali Bektaši, Vitko i Steva samo su neki od velikana po kojima su nazvane škole širom Srbije. Dugačak je spisak narodnih heroja, književnika, svetaca i važnih datuma, ali nikako da na nekoj tabli na ulazu u školu osvane ime patrijarha Pavla.

Dva puta su tražile škole i dva puta odbijene. Ili patrijarh nije zaslužio školu, ili ona njega. Svež je slučaj 15. gimnazije, koja se nalazi u Rakovici, gde je patrijarh sahranjen, i koja je imala saglasnost - nastavnika, roditelja, lokalnih vlasti, Crkve, ali je nedostajao paraf ministra prosvete.

Odbijeni su, a razlog je to što u njihovom radu ništa ne čuva sećanje na pokojnog poglavara SPC. Možda bi jutarnja molitva, monaška disciplina ili mali školski oltar pomogli da im želja bude uslišena. A mogao bi se tada otvoriti i drugi problem - zadiranja crkve u školu i u poslove države.

Na njihovom primeru, eto, mogla bi da uči jedna druga škola, u Novom Pazaru, koja iz OŠ "Rastko Nemanjić Sava" hoće da se preimenuje u OŠ "Halifa bin Zajed el Nahjan". Da Sveti Sava ustukne pred predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata saglasili su se svi u Novom Pazaru. Zahtev će uputiti Ministarstvu, a u međuvremenu mogu da se pripreme - dan škole da usklade sa Bin Zajedovim rođendanom, učenici da uvežbaju novo ime, nauče biografiju velikana...

Kako ovaj posao ostaje budućem ministru prosvete, valjalo bi da on dvaput promisli ko je zaslužio da se po njemu nazove škola i da se upita da li je milionska donacija u evrima, poput ove iz UAE, dovoljna da se škola nazove po darodavcu. Jer, imaju i razni Šarići i Kosmajci milione, pa bi se moglo desiti da ih poklone za školu ili vrtić.