Milomir Kragović: Roboti dižu natalitet

MLADI istoričar Đorđe Mamula, posle istraživanja obimne i nesređene građe, utvrdio je da se Beograd od 1820. do 1910. povećao za dvadeset puta, sa 4.500 na 90.000 stanovnika. I taj trend "punjenja" nastavljen je do danas. Sve drugo se, izgleda, promenilo.

Tadašnji životni vek bio je samo 31,70 godina. Razlozi su brojni: nehigijenski uslovi života, prenaseljeni stanovi, i tuberkuloza koja je kosila novopečene stanovnike.

Uprkos raznoraznim turbulencijama - od promene sistema i skraćivanja države, do ratova i bombardovanja - posle skoro sto dvadeset godina u Srbiji je prosečni životni vek skočio na 75 godina. Najduže se živi u Nišu, a najkraće u severnom Banatu.

Ovakve brojke nas svrstavaju sa Poljskom, Slovačkom, Iranom, Jordanom, Makedonijom, Belorusijom, Tajlandom i Vijetnamom. Tamo gde je najbolji standard, čovek je veoma aktivan u svojoj osamdesetoj godini. A takva situacije je u Luksemburgu, Norveškoj, Švedskoj, Australiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Islandu, Francuskoj i Italiji.

Ne brigajte - naučnici i futurolozi naveliko projektuju status čoveka u narednih sto godina. Svi se pozivaju na globalno otopljavanje koje preti više nego što se pretpostavlja.

Po prvom (crnom) scenariju, Zemlja je potopljena, a čovek razvija škrge kako bi disao pod vodom. Ima duže noge i ruke sa perajima. U slučaju ledenog doba, čovek bi se raskrupnjao, bio bi dlakaviji, sa uvećanim nosom i licem. Postoji i varijanta da, u slučaju kataklizme, desetkovano čovečanstvo zbriše u svemir!

Izglednije su prognoze koje kazuju da čovek uskoro neće biti jedini stanovnik planete, jer će se razviti entiteti (mašine i roboti) veštačke inteligencije. Njih će biti deset puta više, tako da će i ljudski um morati da se modernizuje.

Svi će, primerice, imati ugrađen zdravstveni senzor. Telo čovekovo biće povezano sa zdravstvenim institucijama koje će uspešno reagovati na sve potencijalne opasnosti. Zamislite, nema čekaonica, nema nerviranja, i sve drugo što uz to ide.

Naučnici idu dalje: čovek će sam odlučivati koliko će da živi. Postojaće tablete koje određuju starost. Doduše, biće vrlo skupe, a to znači da će i u narednom veku postojati socijalne razlike. Šta da se radi.

Milomir Kragović, književnik i novinar