Nole za uzor, a Andrić za ponos

MLADIMA u Srbiji najveći uzori su naši uspešni sportisti, a najviše se ponose čuvenim naučnicima i umetnicima! Gotovo da nije bilo tinejdžera koji u anketi "Novosti" nije istakao Novaka Đokovića kao nekog "ko mu je zvezda vodilja", a bilo je i onih koji su izdvojili čuvenog srpskog političara Nikolu Pašića. Ličnosti iz sveta kulture i umetnosti, međutim, podelili su mlade pa su se, u zavisnosti od uzrasta, jedni opredelili za Ivu Andrića, a drugi za Emira Kusturicu. Niko od svršenih osnovaca i budućih brucoša, sa kojima smo razgovarali, nije izdvajao ličnosti sa naše ili inostrane estrade.

Kada reč o manifestacijama i prirodnim lepotama Srbije, naša mladost ponosi se "Egzitom" i Saborom trubača u Guči, "Festom", meandrima Uvca, Đerdapskom klisurom, Đavoljom varoši... Njima se, kako kažu, diče uvek i na svakom mestu.

- Novak Đoković je, nesporno, uzor većine mladih, kao što verujem da je Nikola Tesla ličnost kojim se najviše ponosimo - kaže docent dr Maja Vukadinović, kulturolog. - Oni su planetarno poznate ličnosti i izgovaranjem njihovih imena mladi, na primer, na nekom putovanju najlakše objašnjavaju odakle dolaze. Kada njihov sagovornik nije čuo za Srbiju, oni kažu "Novak Đoković", "Nikola Tesla" ili "Emir Kusturica", kao što su stariji nekada govorili "Tito". Oni koji posete Kinu, sigurno će reći da dolaze iz zemlje Bate Živojinovića.

U istraživanjima, koja je i sama sprovodila, naša sagovornica navodi i da je bilo drugačijih uzora.

- Dešavalo se da čak i među mojim studentima ima onih kojima su uzori neke estradne ličnosti - navodi Vukadinovićeva. - Ali, oni su uglavnom bili u manjini i imali su svoja objašnjenja za to.

Anketa "Novosti" takođe pokazuje da "izbor" uzora zavisi i od interesovanja mladih, kao i da se oni dive često nimalo lakom životnom putu nekih ličnosti i u Srbiji i u svetu. Nesporno je, međutim, da su vrlo ponosni i na neke znamenite ličnosti koje čine našu duhovnost. Osim Nikole Tesle, tu su i Sveti Sava, Mihailo Pupin, Vuk Karadžić...

- Njima ćemo se uvek ponositi - naglašava naša sagovornica. - Isto se odnosi i na naše srednjovekovne manastire koji su osnova srpskog kulturnog, duhovnog i istorijskog bića. Zato strance koji duže ostaju u Srbiji obično volimo da upoznamo sa ključnim istorijskim događajima i ličnostima, kao i sa bogatim kulturnim nasleđem.

Gostoljubivost je, kako je pokazalo naše istraživanje, osobina na koju su naši mladi vrlo ponosni. Kada stranci dođu u Srbiju, volimo, kažu, da ih ugostimo i da se pohvalimo raznovrsnim, ukusnim domaćim jelima.

- Istina je da strancima najviše volimo da pokažemo restorane i pohvalimo se domaćim specijalitetima, jer je kvalitetna i obilna hrana često sinonim za ovo podneblje - potvrđuje Vukadinovićeva.

Po mišljenju naše sagovornice, i mladi, ali i stariji, trebalo bi, ipak, malo više da se hvale prirodnim lepotama Srbije. Nije mali broj onih koji su, kako kaže, proputovali svet, a nisu, na primer, obišli Đerdapsku klisuru ili Đavolju varoš, dok je i većina turističkih manifestacija uglavnom lokalnog karatera. Izuzetak su, naglašava, festival u Guči i "Egzit".

OKOLNOSTI

DRUŠTVENE, političke i istorijske okolnosti, kako su nam rekli tinejdžeri, takođe, određuju čime i kime se oni ponose. Kada je reč o vladarima i vojskovođama, ne dovode u pitanje značaj Karađorđa, Njegoša, kneza Miloša i vojvoda Živojina Mišića, Radomira Putnika, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića.

- A da li se, recimo, ja ponosim nekim drugim našim političkim i vojnim vođama, to isključivo zavisi od političkog opredeljenja i ubeđenja, i mog ali i mojih prijatelja - kaže nam Srećko Milošević, budući student Pravnog fakulteta u Beogradu.