SVI građani i preduzeća koji imaju stare predmete moraju najkasnije do četvrtka 30. juna u pisanoj formi da se izjasne pred sudom o tome da li žele da im izvršenje sprovede javni izvršitelj ili sud. U suprotnom, njihovi predmeti biće automatski obustavljeni! Ovo predviđa novi zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), koji u petak stupa na snagu.

Pred srpskim pravosuđem ima oko milion i po starih predmeta, od čega je najviše komunalnih i drugih dugova na osnovu verodostojnih isprava, a poverioci su EPS, “Infostan”, “Telekom”... Međutim, stotinama hiljada se meri i broj onih u kojima su poverioci građani ili firme (dugovi između privatnih ili pravnih lica, neplaćene alimentacije, neisplaćene zarade...). Prema novom ZIO, ukoliko se poverilac do stupanja na snagu zakona ne opredeli za tip izvršenja, njegov predmet jednostavno prestaje da postoji.

Doduše, Zakon je poveriocima dao i jednu olakšicu: oni koji imaju stare predmete plaćaju samo polovinu predujma izvršiteljima.

Novi ZIO donosi niz novina, a ključna je bolja zaštita građana. Takođe, izvršitelji se sada zovu javni izvršitelji, čime zakon potencira da im država daje javna ovlašćenja. Tačnije, sud na njih prenosi deo svog autoriteta.

- Sud će i dalje određivati izvršenje i izvršitelja koga je poverilac pre toga izabrao i označio sudu - kaže javni izvršitelj Mirjana Dimitrijević, inače član Radne grupe za izradu ZIO.

PORODICA Sudovi će u oblasti izvršenja zadržati četiri vrste ovlašćenja, kaže Mirjana Dimitrijević. To su, pre svega, izvršenja u oblasti porodičnog prava (oduzimanje i viđanje dece i mere u vezi s nasiljem u porodici, poput zabrane prilaska ili iseljenja nasilnika iz stana). Osim toga, tu je i vraćanje zaposlenog na rad, izvršenje kod smetanja poseda i izvršenje zabrane koju izriče sud (npr. zabrana dužniku da otuđi nepokretnost). Sudski izvršitelji dobijaju i jedno novo ovlašćenje - prilikom zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u vezi s njom.

Izvršitelj kog izabere poverilac mora da bude imenovan za područje tog suda (mesna nadležnost). Na primer, ukoliko je firma iz Beograda, a sporna nekretnina u Kragujevcu, onda je mesno nadležan kragujevački sud i tamošnji izvršitelj.

- Javni izvršitelji sada imaju sasvim nov položaj jer će odlučivati o svim pitanjima u izvršnoj fazi postupka, o čemu je do sada odlučivao sud. Recimo, odlučivaće o odlaganju izvršenja ili prigovoru trećeg lica. Predlog za odlaganje mogu da podnesu poverilac, dužnik, može da bude na osnovu postignutog sporazuma stranaka, ali i na predlog trećeg lica koje ima neko pravo na predmetu izvršenja - kaže Dimitrijevićeva.

Recimo, poverilac može da predloži odlaganje izvršenja na tri meseca, jer se dogovorio sa dužnikom o tome da u međuvremenu počne da mu isplaćuje dug. Treće lice može da uloži i prigovor i traži da se postupak izvršenja odloži do odluke o njegovom prigovoru, ili da se obustavi do okončanja parnice koju je pokrenuo.

Javni izvršitelj, kako ističe naša sagovornica, o predlogu ili prigovoru odlučuje rešenjem koje ima snagu sudske presude. Na njegovo rešenje nezadovoljne stranke mogu da ulože pravni lek (prigovor ili žalbu), a o tome odlučuje sud.

- Time se postiže sudska kontrola rada javnih izvršitelja i štiti ustavno pravo građana na pristup sudu - dodaje Dimitrijevićeva.

Tokom javne rasprave bilo je dosta primedaba da će, zbog uvođenja žalbe, izvršni postupci sada biti sporiji. Međutim, prema našoj sagovornici, efikasnost postupka štiti se kroz načelo hitnosti. Strogo su propisani rokovi za odlučivanje i izvršitelja i suda, a ko se o njih ogluši - čeka ga disciplinska mera.

Koliko je država spremna da stane iza svojih javnih organa, možda najbolje ilustruje to što je za pretnje izvršitelju, baš kao i za pretnje policajcu ili sudiji, zaprećena kazna do šest meseci zatvora, a za napad i do osam godina.