Zbog kazne za parking privodiće na granici!

SVI koji su počinili neki prekršaj, a nisu se odazvali na poziv suda, u opasnosti su da budu vraćeni sa srpsko-makedonske granice, ukoliko putuju na primer u Grčku. I to ne samo da budu vraćeni, već i da budu, o svom trošku, sprovedeni u sud, u mestu u kom se vodi postupak protiv njih.

Prema rečima predsednika Apelacionog prekršajnog suda u Beogradu Zorana Pašalića, samo u prestonici postoji oko 2.000 ljudi koji su počinili oko 6.000 prekršaja, i koji imaju realne šanse da sud protiv njih raspiše opštu naredbu, na osnovu koje policija raspisuje poternicu. Na osnovu ovakve poternice oni mogu, prilikom kontrole na granici ili bilo koje druge rutinske kontrole, da budu privedeni kod sudije prekršajnog suda.

- Na svakom pozivu prekršajnog suda nalazi se i upozorenje da će se, u slučaju neodazivanja, postupiti po članu 189. Zakona o prekršajima. To znači da je sud u obavezi da, posle drugog neodazivanja, raspiše naredbu za dovođenje okrivljenog - kaže Pašalić.

Ova naredba dostavlja se policiji. Ukoliko ona iz više puta ne uspe da pronađe okrivljenog, jer je očigledno da izbegava da primi sudski poziv - bilo da neće da otvori vrata, a u stanu se čuje da ima nekoga, ili niko ne želi o njemu da da informaciju na radnom mestu, ili su u dvorištu pušteni psi, pa policija ne može da uđe, a okrivljeni neće da izađe - sud može da raspiše opštu naredbu. Na osnovu nje policija izdaje poternicu. Prilikom saobraćajne kontrole u ma kojem delu Srbije, osoba može da bude privedena u sud u kome se vodi postupak ili sprovodi izvršenje.

Policija ima informacije o okrivljenima iz cele zemlje, jer su podaci sudova umreženi u jedinstven sistem. Tako neko može da počini prekršaj u Subotici ili Zrenjaninu, i zbog njega bude zaustavljen na auto-putu npr. kod Niša.

- Policija, takođe, ima pravo da osobu zadrži 24 sata u policijskom pritvoru, ukoliko sudija nije dostupan ili nema dežurnog sudije - objašnjava Pašalić. - Ovo se odnosi na sve prekršaje, nezavisno od njihove težine. Dakle, i na one koji su se parkirali na zelenoj površini, i na one koji nisu vezali pojas ili su pričali mobilnim telefonom, i na one koji su počinili ozbiljan saobraćajni prekršaj. Mera nije vezana za težinu prekršaja, već za ponašanje okrivljenog i njegovo izbegavanje pravde.

Broj onih koji imaju iza sebe više prekršaja, pa čak i po 50-60, nije mali, a takvi, po pravilu, izbegavaju sudske pozive u nadi da će doći do apsolutne zastare od dve godine. Član 189 a zakona odnosi se upravo na njih.

Do sada, prema Pašalićevim rečima, još niko nije vraćen sa granice jer je u pitanju drastična mera kojom se ograničava jedno od osnovnih ustavnih sloboda, sloboda kretanja. Zato sudovi još proveravaju da li su se stekli svi uslovi, pre nego što izdaju opšte naredbe - da li je lice pozivano na sud, da li mu je uredno uručen poziv, da li je svoj nedolazak opravdao validnim dokazom (službeno putovanje, put u inostranstvo, lekarsko uverenje...).

Za one koji putuju na odmor, pa zbog toga ne mogu da dođu na zakazano ročište, idealno je da se ranije pismeno obrate sudu sa dokazom da putuju. Takođe, ako je neko izmirio kaznu neposredno pred putovanje, nije loše da proveri da li je uplata proknjižena. Ukoliko nije, dovoljno je da dostavi dokaz sudu da je kazna plaćena.