Građani poslednja briga u sukcesiji

PETNAEST godina posle potpisivanja Sporazuma o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika ostalo je otvoreno mnogo pitanja, među njima su najbrojnija ona koja se odnose na uzurpiranu imovinu građana i nekadašnjih društvenih preduzeća. Učesnici u utorak Međunarodne konferencije o pitanjima sukcesije, održane u Ljubljani, ocenili su, ipak, da je ovaj sporazum živ i danas, i da možda čak ima još veću težinu.

Kako je za "Novosti" izjavila domaćin skupa Ana Polak-Petrič, visoka predstavnica Slovenije u Stalnom komitetu za sukcesiju, najvažnija poruka jeste da bi sve zemlje sukcesori trebalo da prionu na punu primenu Sporazuma. Namera je, kako kaže, bila da se javnosti, osim negativnih, predstave i pozitivni rezultati sukcesije.

A u negativne, posebno za Srbiju, spada nevraćanje imovine građana i društvenih firmi. Za Sloveniju je to isplata stare devizne štednje, iako je u Evropskom sudu u Strazburu doneta presuda prema kojoj ova država mora da isplati oko 230.000 deviznih štediša bivše Ljubljanske banke u Sarajevu i Zagrebu. Otvorena ostaju i pitanja kulturnog nasleđa, arhiva, deviznih sredstava Narodne banke Jugoslavije u šest banaka sa mešovitim kapitalom u inostranstvu i pitanje klirinškog duga sa deset država, kao i dug SFRJ prema međunarodnim organizacijama.

Da je pravo, kada je u pitanju primena Sporazuma o sukcesiji, ostalo u zasenku politike, smatra dr Mirko Živković, profesor Pravnog fakulteta u Nišu. Kako kaže za "Novosti", kod pojedinih novonastalih država ne vidi se postojanje stvarne želje da primene odredbe Aneksa G.

- Srbija se u početku ponašala korektno, primenjivala je odredbe Aneksa G i sudovi su vraćali imovinu firmama iz bivše Jugoslavije - kaže prof. Živković. - Kada smo videli da nema želje sa druge strane, i da se imovina našim građanima i firmama ne vraća, počeli smo da se pozivamo na nepostojanje reciprociteta i prekinuli takvu praksu.

Hrvatska je dugo insistirala na zaključenju bilateralnih ugovora između država sukcesora, smatrajući da se odredbe Aneksa G ne mogu neposredno primeniti. Kada je, međutim, svojevremeno predstavnik Srbije u Stalnom komitetu sačinio nacrt takvog ugovora i ponudio ga kao osnov za dalje razgovore, Hrvati nisu hteli ni da ga pogledaju.

- Da bi Sporazum zaživeo, politika će morati da pomogne pravu kako njegove odredbe ne bi ostale mrtvo slovo na papiru. Do sada je najviše kočenja bilo sa hrvatske strane. Zagreb je čak donosio zakone za koje su tvrdili da imaju veću snagu od međunarodnog ugovora (Sporazuma o sukcesiji) - kaže prof. Živković.

Srbi su imali u Hrvatskoj imovinu procenjenu na više od 30 milijardi evra. Uz to, više od 30.000 ljudi ostalo je bez stanarskog prava, i oko 50.000 penzionera bez po 81 penzije. U Sloveniji je nerešeno pitanje oko 12.000 "izbrisanih", koji se 1991. nisu opredelili za slovenačko državljanstvo.

BOJKOT ZAGREBA

BEČKI sporazum je potpisan 29. juna 2001, a poslednja ga je ratifikovala Hrvatska (2004). Za obične građane najvažniji su aneksi G (imovina) i C (penzije). Aneks G predviđa vraćanje stanja na dan 31. decembra 1990. Zagreb je, međutim, pregovore oko ovog aneksa prolongirao, a na prošlogodišnjem sastanku Komisije za sukcesiju u Sarajevu, kada je srpski predstavnik Rodoljub Etinski iznosio probleme, hrvatska predstavnica je izašla iz sale.