Borislav Komad: Strpljenje nudi izlaz

Oni koji strpljivo čekaju, to i dočekaju, oni nestrpljivi, s druge strane, čekaće unedogled. Mi, nažalost, osim časnih izuzetaka, skloniji smo ovoj drugoj varijanti. Uzmimo, na primer, nestrpljivost, kad nekome ili nečemu dižemo spomenike, imenujemo trgove i ulice, ali i poništavajući mnogo toga što je, samo naizgled, prohujalo sa vihorom, ne čekajući konačni sud istorijski overene istine, pa tako brzopleto dovodimo u pitanje ne samo našu prošlost, nego i budućnost. Tako, recimo, deo naše takozvane intelektualne elite ali i pojedini nazovipolitičari prihvataju zdravo za gotovo kako smo zanavek izgubili Kosovo i Metohiju, označavajući kao jug Srbije Preševo, Bujanovac i okolna mesta. Ne, gospodo, jug države Srbije je Kosovo i Metohija! Dok veliki narodi nikad i ni po koju cenu ne odustaju od svojih istorijskih korena, oni malodušni, da ne kažemo mali, predaju se sudbini kao da od njih ništa, ama baš ništa, ne zavisi. Nadamo se, ipak, da su u manjini.

Najbolji primer nudi najmnogoljudnija zemlja na planeti, Kina, sa kulturom i tradicijom koja traje više od 5.000 godina. Kad već uveliko i uspešno sarađujemo, pre svega, u ekonomiji, prihvatimo i neke njihove druge više dragocene osobine. Ne odmeravajući vreme štopericama, nego vekovima, Konfučijevi potomci strpljivošću koju mnogi nemaju, pod svoje okrilje vratili su Hongkong i Makao, a pitanje otcepljenog Tajvana kad-tad će doći na red. Mora se, istine radi, reći i to da su vraćeni delovi velike Kine, došli posle oročenog vremena trajanja i sporazuma sa nekadašnjim kolonijalnim silama, ali i mi imamo, kad je u pitanju Kosovo i Metohija (trenutno pod međunarodnom okupacijom), još snažnije argumente, jer posedujemo neoročen ugovor sa istorijom. Pa i mi smo pet vekova bili pood Turcima, ali bez izgubljene nade da ćemo opstati i kao narod i kao država.

Samo strpljenje, kao najviši oblik mudrosti, koje naravno ne podrazumeva pokor, nudi izlaz, a nestrpljenje ništa drugo nego put u neizbežnu - nedođiju!