SRPSKI akademik Svetozar Koljević, profesor, teoretičar književnosti, esejista, kritičar, prevodilac i član ANURS, preminuo je u nedelju, u 86. godini.

Naša kultura ostala je bez velikog znalca srpskog književnog nasleđa, koji je dao jednu od najboljih studija o nacionalnoj epskoj poeziji i približio je širokoj evropskoj i američkoj čitalačkoj publici. Pronicljivo je pisao o Njegošu, Andriću, Crnjanskom, Kočiću, Ćopiću, Ćosiću, bio vrhunski tumač engleske literature.

Koljević će biti sahranjen u sredu, 1. juna, u 15 sati, na Novom groblju u Novom Sadu, dok će istog dana u 12 sati biti održana komemoracija u Ogranku SANU u ovom gradu, u organizaciji Akademije, Matice srpske i Filozofskog fakulteta.

Kad je reč o srpskoj književnosti, kruna Koljevićevog naučnog stvaralaštva je knjiga "The epic in the making", u Engleskoj objavljena 1980, u prestižnom oksfordskom izdanju, dok se u prevodu na srpski pojavila 1998. pod naslovom "Postanje epa". Koljević je time klasičnu srpsku epiku, u svom njenom sjaju, ponovo uveo u veliki svet.

- Ova studija je u britanskim, američkim i francuskim stručnim časopisima ocenjena kao najbolji celovit prikaz tradicije srpskog epa dostupan na stranom jeziku - zapisao je Zoran Paunović u nedavno objavljenom Zborniku o Koljevićevom životu i delu.

Koljević je rođen 9. septembra 1930. u Banjaluci. Magistrirao je englesku književnost na Univerzitetu u Kembridžu s tezom o Oldosu Haksliju 1957, a doktorirao u Zagrebu dve godine kasnije. Predavao je englesku i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a usled ratnog vihora napustio je ovaj grad i 1992. postao redovni profesor engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

DANI IZBEGLIŠTVA O danima izbeglištva, Koljević je 1993. govorio:
- Doma više nemam, i po svoj prilici nikad ga više neću ni imati, jer dom je duhovni, porodični i kulturni prostor - komšije, bašta, i, bar u mom slučaju, knjige i spisi, a ne samo stan, nameštaj i bela tehnika. Trijumfom crne tehnike i politike i velikim postignućima na polju etničkih "čišćenja", moj duhovni prostor je razoren...

Koljević je imao veliku profesorsku karijeru u inostranstvu: vodio je poslediplomske studije iz engleske i komparativne književnosti na Univerzitetu Indijana, kao gostujući profesor radio na univerzitetima u Oksfordu, Berkliju, Londonu, Notingemu, Birmingemu, Šefildu, Glazgovu, Lankasteru, te u SAD na Harvardu, Prinstonu...

Najveći njegov priređivački poduhvat, koji, na žalost, zbog ratnih prilika u BiH, nije ugledao svetlost dana, jeste "Moderna srpska proza" u 25 knjiga, čiji je rukopis predat sarajevskoj "Svjetlosti" u aprilu 1992. Njegov rad je ovaploćen u 22 knjige i više stotina pojedinačnih tekstova, a među zapažena dela spadaju: "Trijumf inteligencije", "Humor i mit", "Hirovi romana", "Vavilonski izazovi", "Putevi reči", "Vječna zublja"...

Do poslednjeg daha Koljević je predano i neumorno, u ulozi predsednika Upravnog odbora, vodio Zadužbinu Branka Ćopića pri SANU, koja je prošle nedelje dodelila nove nagrade za prozu i poeziju.

MATIJA BEĆKOVIĆ: NEZAMENLjIV

KADA se kaže da je neko umro, nikad nisam čuo da neko kaže da nije tačno. To je nešto što svi odmah poveruju. Ali ja još ne mogu da primim da je istina da je čovek koji je do juče bio toliko aktivan i kreativan, već na onom svetu. Pre više decenija sam zapazio naslov njegove knjige "Trijumf inteligencije" i to mi se činilo kao najbolja formulacija i za njega samog. Ne znam s kime ćemo ga zameniti i kako prežaliti. Jedini koji će mu se obradovati je njegov brat Nikola.

LjUBOMIR SIMOVIĆ: RASKRSNICA

KOLIKO do juče, sa Svetom Koljevićem sam se dogovarao o obeležavanju Šekspirovog jubileja u SANU. A sad stiže vest o njegovoj smrti! Ruku na srce, zavidim ljudima koji umiru usred posla, usred najveće duhovne aktivnosti.

Uz to, Koljević je svoj život bogato ispunio. Njegovo delo predstavlja veliku raskrsnicu, na kojoj se ukrštaju i razvijaju dva magistralna tona: anglosaksonske i srpske književne teme.

MIRO VUKSANOVIĆ: INTELEKTUALAC

KADA umre srpski akademik, šire se vesti da je nestao zaslužan čovek. Kada je umro akademik Svetozar Koljević još jednom smo pritvrdili saznanje da među zaslužnima ima poneko više zaslužan. U SANU to se dugo i provereno zna. Niko ne može znati koliko godina će proći dok ne budemo imali intelektualca kao Koljevića. Bio je čovek s nekoliko darovitosti. Slao je u veliki jezik istinu koliko je naša literatura i bila i ostala moćna.