Nedić nije progonio Jevreje

VLADA Milana Nedića nije vršila progon, ni likvidacije Jevreja u Srbiji, već su to činili isključivo nemačka policija i Vermaht, rekao je u ponedeljak istoričar Bojan Dimitrijević pred Višim sudom u Beogradu, u postupku rehabilitacije ratnog premijera.

- Poslednjih 25 godina traju pokušaji da se Srbima pripiše učešće u Holokaustu, što je skandalozno. Insistiram na tome da srpska vlada nije imala saznanja šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu - rekao je Dimitrijević.

Kako je rekao, srpske strukture vlasti samo su evidentirale Jevreje i eventualno skrivale pod srpskim imenima. Vlada je uredbe kojima se oduzimala imovina od jevrejskih porodica donosila tek 1942. i 1943, kada Jevreja više nije bilo, a imovina je prenošena na državu Srbiju.

- Nemačka komanda je posle okupacije, 16. aprila 1942, naložila da joj bude prijavljena celokupna muška populacija Jevreja, a njihove likvidacije počele su u znak odmazde zbog ustanka komunista, u julu, da bi se ispunile kvote 1:50 i 1:100 za ranjenog ili ubijenog Nemca - kazao je Dimitrijević.

Takođe je naglasio da je glavna karakteristika tadašnje srpske vlade bila borba protiv komunizma, koji je u to vreme smatran za najveće zlo za Srbiju. Odgovarajući na pitanje suda, on je rekao kako smatra da Nedić nije bio germanofil:

- Mislim da je hteo da sačuva Srbiju i da je radio u interesu srpskog naroda.

Potvrdio je i da je Nedićevu vladu formirala, u leto 1941, Nemačka komanda za jugoistok, da bi joj pomogla u suzbijanju ustanka i vođenju upravnih poslova. Formiranje te vlade nije bilo odobreno u Berlinu. U njoj je ministarstvo unutrašnjih poslova obavljalo i poslove ministarstva odbrane. Vlada je odgovarala nemačkoj okupacionoj upravi po različitim resorima.

Upitan povodom formiranja prekih sudova, sredinom septembra 1941, Dimitrijević je ocenio da je uredba doneta kako bi se zaštitilo civilno stanovništvo jer su Nemci dotle streljali i vešali zarobljenike redom, bez suđenja. Za vreme Aćimovićeve Komesarske uprave žandarmi su vršili neka streljanja, ali su mnogi upravo zbog toga dezertirali. Zato je Nedić i insistirao na tome da srpske snage ne budu odgovorne za egzekucije.

Pravni zastupnik predlagača rehabilitacije Zoran Živanović izrazio je nezadovoljstvo jer su pristigla dokumenta iz Arhiva Srbije (277 strana, od traženih 1.600) anonimizovana. On je tražio da se skine oznaka tajnosti sa imena:

- Arhiv se pozvao na neki pravilnik BIA, koji nije objavljen, pa ne znamo čak ni da li je donet.

Sledeće ročište zakazano je za 19. septembar.