Arijana 3 rođena iz naše jedrilice

RAKETA "arijana 3", najuspešniji evropski kosmički projekat, nastao je i iz jugoslovenske jedrilice "HS62-Cirus"koja je poletela 1953. Kada sam otišao 1965. u Francusku, u prtljagu mi je bila knjiga predavanja profesora Dušana Stankova sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, o proračunu avionskih konstrukcija, i temelji mog znanja nalaze se u njoj. Kao što sam projektovao "cirus" u Beogradu, sa znanjem iz te knjige, tako sam pravio i "arijanu 3". U tom projektu Evropske kosmičke agencije ja sam radio kao tehnički direktor projektanata i bio sam osoba koja je ćirilicom "potpisala" da raketa odleti. Govorio je ovako Nenad Hrisafović, proslavljeni srpski vazduhoplovni inženjer i francuski vitez (odlikovan i sa Ordre National de Mrite, Chevalier za doprinos evropskoj aerokosmonautici), preksinoć u Beogradskom aero-klubu.

Srpska vazduhoplovna legenda dugo nije bio u Uzun-Mirkovoj 4. Šezdesetih, dok je bio predsednik Sekcije jedriličara, tu mu je bila kancelarija. Ipak, morao je da napusti Jugoslaviju i da ode u svet da napravi karijeru.

Na starom mestu čekali su ga kapetan Velja Vukašinović,predsednik Udruženja vazduhoplovne industrije Srbije, Labud Bulatović, predsednik Srpskog vazduhoplovnog saveza, pa Petar Nedeljković iz Vazduhoplovnog muzeja....

- Sama raketa, čija je prva verzija poletela 1979, ime "arijana" dobila je iz tri razloga. Prvi, jer se ta reč jednako kaže na svim svetskim jezicima. Drugi razlog seže u grčku mitologiju i ima simboličku poruku. Naime, evropski projekat je trebao da asocira na Arijadnu koja je grčkom junaku Tezeju dala konac da se izvuče iz lavirinta. I treći razlog je "ženske prirode". U vreme kada je projekat počeo, tako se zvala i žena francuskog ministra zaduženog za naš rad i finansiranje. Čista politika - otkrio je tajnu njen tvorac.

Hrisafović, rođeni Sarajlija, slavu je stekao u Francuskoj konstruišući avione CAP-10 i CAP-20, koji su donedavno bile najbolje letelice na svetu za akrobatsko letenje. To je bilo 1965. Onda je 1969. sa "crvenim pasošem" stigao u "Nord avijejšn", francusko preduzeće koje je proizvodilo delove za balističke rakete. Tada su Francuzi i napravili veliki skok u kosmičkoj industriji i počeli izgradnju veštačkog satelita - "Simfonije", koji je rađen u saradnji sa Nemačkom. Naš stručnjak u projektu "Simfonija" bio je odgovorni inženjer za mehanizme satelita u projektantskoj grupi. Sve je uspelo 1973. godine i Hrisafovićev ugled je porastao. Odmah posle toga prebačen je na projekat izrade rakete "arijana" jer se ispostavilo da je Evropi potreban i "nosač" koji može da izbaci satelit (ili još bolje dva, što je "arijana 3" uspela 1984).

- Naša tehnika šezdesetih i kasnije bila je ravnopravna sa Evopom i svetom - seća se Hrisafović. - Tih godina ovom zemljom besnela je oluja pameti. Recimo, na konkurs za pravljenje nove jugoslovenske jedrilice 1952. prijavilo se samo sa beogradskog fakulteta nekoliko timova mladih inženjera sa aero-smera. I drugi avio-projekti išli su u odličnom smeru. Šta nam se ovo danas događa, da ne možemo da napravimo ni klipni avion kako treba - zapitao se vremešni srpski naučnik.

Nenad Hrisafović pričao je i o svojim ranim profesionalnim iskustvima iz Jugoslavije. Sećao se vremena iz jedriličarskih dana, kada su na aerodromu "Lisičiji jarak" praktično "stanovala" dva jedriličarska kluba i kako je tada, da ne bude svađe, uvedeno "samoupravljanje". Po dva predstavnika kluba odlučivala su o tome ko kada leti, ko koga obučava i nikada nije postojao nijedan problem.

- Naravno da je partija odlučivala o najvažnijim stvarima i upravljačkim mestima u vazduhoplovstvu. I sam sam žrtva toga. Nadležni u Srbiji moraju da znaju šta hoće od svoje vazduhoplovne industrije, i ne smeju da se mešaju stručnjacima u poslove koje im povere - zaključuje Hrisafović.

POVRATAK NA MILjACKU

PO okončanju karijere u Francuskoj 1997, inženjer iz Sarajeva pokušao je da se vrati na fakultet u Sarajevu i u Banjaluci, ali mu taj "projekat" nije uspeo. Seća se, međutim, kako mu je povratak "uspeo" 1947. i 1954.

Naime, Hrisafovići su pobegli iz Sarajeva 1941. ispred noža ustaša, poslednjim "ćirom" i Drugi rat su proveli u Beogradu.

- Sećam se kada je otac 1947. okupio porodicu u Beogradu za stolom i rekao da se vraćamo na Miljacku jer je malo Srba ostalo - priča on. - Drugi put "pobedonosno" vraćao sam se u Sarajevo 1954. u svojoj jedrilici "cirus", koju je sa "Lisičijeg jarka" zakačio kapetan Vesa Saračević. Otkačio me je nad Romanijom. Preleteo sam nekoliko krugova nad planinom i orošenih očiju sleteo na Butmir.