Ostavina kod notara

OSTAVINSKI postupci su od početka ovog meseca delimično prešli u ruke notara - javni beležnici vodiće ubuduće one ostavine koje na njih prebaci sud. To znači, kažu u Ministarstvu pravde, da će građani kao i do sada zahtev za raspravu zaostavštine podnositi sudu, a sud onda može posebnim rešenjem predmet da dodeli beležniku.

- Rešenjem kojim se predmet dodeljuje beležniku određuje se i rok u kom beležnik mora da ga završi - kaže Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde. - Sud, a ne stranke, određuje beležnika koji je imenovan za to područje suda. Prilikom raspodele predmeta mora se voditi računa o ravnomernoj raspodeli među beležnicima sa tog područja.

Ove nadležnosti notari dobijaju po preporuci Vrhovnog kasacionog suda, a cilj je rasterećenje sudova, pred kojima se godišnje vodi oko 150.000 ostavina. U Ministarstvu pravde objašnjavaju da su sudovi i do sada mogli notarima da prenose u nadležnost ove postupke, ali u praksi su im uglavnom davali da sastavljaju samo smrtovnice.

- Zakon o vanparničnom postupku je propisao da sud, samo ako za to ne postoje smetnje, poverava sprovođenje ostavine beležniku koji je sačinio smrtovnicu - naglašava Kuburović.

Ukoliko dođe do spornih situacija među naslednicima, beležnici će ih upućivati da spor, kao i do sada, reše pred parničnim sudom.

- Zakon o javnim beležnicima predviđao je u svim svojim verzijama od početka da sud poveri ostavinske postupke beležnicima i mi smo se za to spremali - kaže Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore.

Beležnici su u ovoj godini prošli obuku u saradnji sa Pravosudnom akademijom, a predavači su im bili profesori, ali i sudije praktičari. Sada se čeka da predsednici sudova, u saradnji sa Ministarstvom pravde i VKS, sednu sa notarima i dogovore se o načinu i dinamici prebacivanja predmeta. Predsednik Komore kaže da će se već pokrenuti predmeti okončati pred sudovima, a da će notarima biti prebacivani novi zahtevi:

- Osnovni benefit za građane biće daleko brže rešavanje ostavinskih sporova. Iskustva zemalja u okruženju, gde to rade notari, pokazuju da se oni sada duplo brže završavaju.

To znači da bi, ako je minimalno trajanje ostavine u Beogradu pola godine, predmeti mogli da se završe za tri meseca i kraće.

Prednost je, nastavlja Đukanović, i to što građani više neće morati radi rasprave imovine preostale iza pokojnika da putuju u drugu opštinu ako njihova nema sud ili sudsku jedinicu. Sve će moći da završe kod lokalnog beležnika, ako ga ima. Takođe ističe i da cene neće biti više nego u sudu.

U Ministarstvu pravde naglašavaju čak da je predviđena naknada beležnika niža od sudske takse. Po tarifi, troškovi zaostavštine biće fiksni - tri boda, a bod košta 150 dinara plus PDV. Na ovo se dodaje nagrada beležniku koja zavisi od vrednosti zaostavštine.

Ako vrednost zaostavštine prelazi 10 miliona, na svaki naredni započet milion dodaje se još 20 bodova, s tim što nagrada ne može biti veća od 60.000 dinara, dok je sudska taksa išla do 75.000. Ukoliko se predmet ustupi javnom beležniku, građani ne plaćaju taksu sudu, već samo nagradu beležniku, po donošenju rešenja o nasleđivanju.