PRIČA MILOVANA BOJOVIĆA: General se ne seća 13 dana tamnovanja

GENERAL u penziji Milovan Bojović (80) od četvrtak se u svom domu oporavlja od, za njegovu porodicu kao godina duge, dve sedmice provedene u zatvorima u Podujevu i Gnjilanu. Iako se u Srbiji s velikom pažnjom pratilo sve šta se sa njim na Kosmetu dešavalo, očigledno je da se general zbog bolesti uopšte ne seća gde se nalazio proteklih 13 dana.

- Nisam ja sad bio na Kosmetu - odgovara nam Bojović na pitanje kako je preživeo te dane kad su ga Albanci uhapsili i osudili za ilegalni prelazak administrativne linije između Kosmeta i centralne Srbije.

Kada je u četvrtak rano ujutru stigao kući, porodica je konačno odahnula. Dve nedelje briga i borbe da bolesnog oca izvuku iz zatvora, gde zbog zdravstvenog stanja nije ni smeo da bude poslat, sada su iza njih.

- Kad je ušao u kuću svi smo se rasplakali - priča nam njegova ćerka Gordana. - Noćima nismo spavali. Strahovali smo kako će da podnese zatvorske uslove. Srećom, živ nam se vratio.

Bojović, koji boluje od demencije, otišao je u Podujevo da obiđe porodično imanje. Tamo je, u selu, ušao u dvorište Albanaca koji su, videvši nepoznatog čoveka, pozvali policiju. Bojović je najpre saslušan i odvezen na prelaz Merdare. Međutim, general nikome još nije uspeo da objasni (jer se ne seća) zašto se vratio nazad nekim puteljkom kroz šumu, gde ga je kosovska policija uhapsila zbog ilegalnog prelaska granične linije. Odveden je u pritvor u Podujevu, a 8. aprila Osnovni sud u tom gradu po skraćenom postupku ga je osudio na 30 dana zatvora.

Na zahtev Bojovićevog advokata Živojina Jokanovića, penzionisanog generala su u zatvoru pregledali albanski lekari i utvrdili da boluje od demencije i da nije svestan da je napravio krivično delo. Posle toga je Apelacioni sud u Prištini ukinuo prvostepenu presudu i pustio Bojovića na slobodu. Kosovska policija ga je odvezla na prelaz Bujanovac.

- Ostavili su ga u međuzoni, pa smo strahovali da bi opet mogao da se vrati - priča nam generalova ćerka Nataša. - Srećom, naš kum je uspeo da javi srpskoj graničnoj policiji, pa je patrola krenula da ga traži i našla ga je na putu sa dve kese. Smestili su ga u kancelariju, ponudili vodom i hranom, pozvali lekara da ga pregleda i brinuli o njemu dok ja nisam stigla, pošto sam ga čekala na prelazu Merdare.

Dok sedimo u porodičnom domu Bojovića, general pažljivo sluša šta pričamo i čini se da mu ništa nije jasno.

- Kad je došao, pokazivali smo mu tekstove iz "Novosti", a on se čudio otkud njegova slika tu, šta to piše, zašto - kaže nam Nataša. - U trenutku kao da je shvatio šta se dešavalo i rekao: "Moram da se zahvalim svima koji su mi pomogli", ali je posle opet sve zaboravio.

Nataša kaže da joj je najteže bilo kad je oca videla u sudnici u Prištini, s lisicama na rukama. Dozvolili su joj jednom i da ga nakratko poseti u zatvoru u Gnjilanu, da mu donese stvari, i tada su se oboje rasplakali.

* Sa prelaza Merdare Bojović se uputio pešice ka Kosmetu nakon čega je uhapšen

- Tamošnji mediji su sve vreme pisali o tome da je on ratni zločinac. Plašili smo se da mu ne stave na teret još nešto za šta nije odgovoran, ali srećom, u sudu su bili korektni - kaže nam Nataša. - Sad moramo da ga vodimo kod lekara da dobije terapiju. Preporodili smo se od kada se vratio. Bili smo u grču sve dok ga nismo konačno doveli kući.

ČEKAO PREVOZ

NATAŠI je srpski policajac na prelazu Merdare ispričao da je 7. aprila video Milovana Bojovića i rekao mu: "Sačekajte samo malo, sad ću vam ja naći neki prevoz za Beograd. Nailaze autobusi."

Ipak, kad se kroz koji minut okrenuo, Bojovića više nije bilo. On se, kasnije se ustanovilo, peške zaputio nazad na Kosmet.