Dr Slobodan Čikarić: Dok jedem ne razmišljam o kanceru

HRANA koju jedemo može da pomogne u prevenciji karcinoma, ali i da, uz druge faktore rizika, bude "okidač" za razvoj opake bolesti, od koje u Srbiji godišnje oboli gotovo 35.000, a umre 21.000 ljudi. Iako naučnici kojima je mehanizam nastanka raka glavna preokupacija već "čitavu večnost" pokušavaju da odgonetnu tu enigmu, što bi otvorilo i vrata pronalaženju leka protiv karcinoma, još se, nažalost, pouzdano ne zna kako i zašto rak nastaje. Nijedan od dosad poznatih faktora rizika nije presudan. Ali ako na većinu spoljnih činilaca koji pokreću preobražavanje zdrave ćelije u kancerogenu, koji su, smatraju naučnici, odgovorni za čak 90 odsto karcinoma, ne možemo da utičemo, možemo bar da biramo šta jedemo i tako smanjimo rizik od malignih tumora koji su drugi uzročnik smrti u svetu, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.

U poplavi raznih saveta, pa i zaključaka naučnih studija od kojih su neke, možda, naručene i plaćene, običan čovek, međutim, ne zna šta je istina.

U prevenciji i nastanku raka, ishrana svakako ima svoju ulogu, ali ona nije u toj meri značajna kao, recimo, pušenje. Ovo, u intervjuu ѕza "Novosti", kaže profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od naših najpriznatijih onkologa, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka i član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, i naglašava da pogrešna ishrana indukuje kancerogenezu u dva do četiri odsto slučajeva. Prema njegovim rečima, to praktično znači da je među 100 slučajeva karcinoma ishrana odgovorna za dva do četiri, jonizujuće zračenje za 10, a duvan za 33 odsto malignih tumora.

* Može li se razlog za porast obolevanja od raka tražiti i u činjenici da je ishrana nekada bila zdravija, a sada se sve više bazira na industrijski obrađenim proizvodima?

- Da, ali to, svakako, nije jedini razlog za pojavu raka u epidemijskim razmerama i kod nas i u svetu. Činjenica je, međutim, da hrana nije prirodna kao nekad: tokom proizvodnje se ubacuju pesticidi, kasnije se namirnicama, u postupku prerade, dodaju konzervansi za trajnost, razni aditivi za ukus, izgled i boju, kako bi proizvod bio što primamljiviji potrošačima, a dobar deo tih materija uzrokuje kancerogenezu, odnosno pretvaranje zdrave u malignu ćeliju. U tom procesu posebno su opasni genetski modifikovani organizmi.

* Ako je problem u raznim aditivima koji se dodaju u namirnice, da li je onda dobar izbor presna hrana, koja ima sve više pobornika?

- Pitanje je i koliko je to zdravo i da li je uopšte zdravije od termički obrađene hrane. Jer, naše tlo je zagađeno sa 15 tona osiromašenog uranijuma, on je ušao u vodu, zemljište, i ulazi u sve što se na tom tlu gaji.

* Iako se dugo zagovara teorija da se smanji unos mesa i proizvoda životinjskog porekla, nedavna studija Univerziteta Kornel pokazala je da vegetarijanci 40 odsto češće obolevaju od karcinoma creva nego ljudi koji jedu meso.

- Činjenica je da ima puno kontroverzi. Međunarodna agencija za istraživanje raka, koju je Svetska zdravstvena organizacija osnovala šezdesetih godina prošlog veka, u listu kancerogenih agenasa nije uvrstila crveno meso. Zasad se zna da ima elemenata da se ono ubraja u hranu koja se ne preporučuje, kad je reč o prevenciji i lečenju malignih oboljenja, ali nije dokazano da je crveno meso kancerogeno, i treba još da se ispituje.

* A, koje namirnice su onda dokazano kancerogene?

- Na prvom mestu to je duvan, za žvakanje ili pušenje. Zasad je na toj listi kancerogenih agenasa njih 116, od upotrebe solarijuma, preko rizičnih profesija kao što su rad na proizvodnji aluminijuma, koksa, nameštaja, obuće, do alkoholnih pića, biljaka koje sadrže aristolohičnu kiselinu, koja je i sastojak preparata za mršavljenje. Slana kineska riba je, takođe, među kancerogenim agensima, kao i prerađena hrana, kontraceptivne pilule, hormoni, pa i puder sa vlaknima azbesta.

* Kako se vi lično, kao onkolog i neko ko zna gotovo sve što je dosad objavljeno o raku, hranite? Šta izbegavate?

- Moja supruga napravi spisak, prema njemu kupim namirnice. Jedem sve što ona skuva, i dok jedem ne razmišljam o raku.

NATO POSEJAO I BOLEST I SMRT

* Vaše kolege nisu toliko glasne u tvrdnjama, a čini se ni ubeđene kao što ste vi, da je za epidemiju malignih bolesti velikim delom odgovorno NATO bombardovanje naše zemlje 1999. godine.

- Postoji neupitna, jasna veza između pojave raka kod stanovnika Srbije i 15 tona bačenog uranijuma 238 i neutvrđene količine plutonijuma 239, koji se koristi za izradu atomske bombe. Na te izvore radioaktivnog zračenja najpre reaguju koštana srž i limfno tkivo, i razvijaju se leukemija i limfomi. Latentni period, od izglaganja kancerogenim agensima do pojave bolesti, traje sedam i po godina. Mi smo 2005. godine, dok je još trajao taj latentni period, imali, da kažem, "normalnu" stopu obolevanja i umiranja od tih bolesti. Već godinu kasnije došlo je do naglog skoka novoobolelih od leukemije i limfoma za 59 odsto, a broja umrlih čak za 118 odsto. Stručnim analizama došli smo do podataka da je osiromašeni uranijum odgovoran za obolevanje od svih vrsta raka između 15.000 i 33.000 građana Srbije u periodu od 2001. do 2010. Uranijum i plutonijum krivi su za smrt od 10.000 do 18.000 naših građana.