Svakom po 24 kutije lekova

STANOVNICI Srbije su, izgleda, na pojačanoj terapiji. Iako se, prema poslednjim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, smanjio i broj onih koji podižu lekove na recept i broj izdatih kutija, prosečna potrošnja po osiguraniku koji je podizao terapiju u apotekama dostigla je 23,5 pakovanja. To je za kutiju i po više nego, recimo, 2011, ali su direktni troškovi pacijenata za terapiju smanjeni za oko 710 miliona dinara.

Lekove na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja prošle godine koristilo je 3.772.768 ljudi, što je više od polovine ukupno osiguranih. Svaki od njih, u proseku, podigao je terapiju na 15,4 recepta.

- U apotekama je 2015. na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja realizovano 58.432.913 recepata, i izdato 88.734.990 pakovanja lekova - kaže dr Verica Lazić, direktorka RFZO.

Iako su i sami svesni da pijemo mnogo lekova, izabrani lekari u domovima zdravlja ukazuju na činjenicu da prosečan osiguranik u medicinskom kartonu ima bar dve dijagnoze, od kojih je najčešća - hipertenzija prisutna kod 47 odsto odraslih. A, i hronične bolesti su u porastu. Tako se broj obolelih od dijabetesa za deceniju povećao čak za 50 odsto, a to je bolest sa brojnim komplikacijama, zbog čeka oboleli, osim tableta protiv šećera, ili insulina, moraju da uzimaju i druge terapije.

- Među najpropisivanijim lekovima, na prvom mestu su tokom 2015. bili C09-antihipertenzivi ACE inhibitori (za kardiovaskularne bolesti), a izdato je 17.816.797 pakovanja - kaže dr Verica Lazić. - Na drugom mestu po potrošnji su psiholeptici (anksiolitici, antidepresivi, antipsihotici....), sa oko devet miliona propisanih pakovanja, a na trećem lekovi za terapiju teradijabetesa sa oko 8,5 miliona propisanih kutija. Slede, po potrošnji, betablokatori za lečenje hipertenzije i aritmije, kojih je izdato oko osam miliona kutija, i diuretici za pacijente sa hipertenzijom sa oko šest miliona izdatih pakovanja.

Iz zajedničke kase zdravstvenog osiguranja najviše je novca "otišlo" za lekove iz grupe A10 - lekovi za terapiju dijabetesa - oko pet milijardi dinara, zatim za ACE inhibitore (oko 3,8 milijardi dinara), dok je terapija za opstruktivne bolesti pluća koštala oko 2,8 milijardi dinara. Značajne sume izdvojene su i za antibotike (oko 1,3 milijarde), i za antivirotike - oko 1,2 milijarde dinara.

Iako je neuporedivo manje obolelih od najtežih, malignih bolesti, nego od kardiovaskularnih oboljenja, za preparate u lečenju obe grupe bolesti izdvojeno je po oko pet milijardi, jer su lekovi za terapiju karcinoma neuporedivo skuplji.

DOPLATILI 5,8 MILIJARDI

ZA fiksnu participaciju od 50 dinara po kutiji, u apotekama je prošle godine naplaćeno 1,23 milijardi dinara, dok su za lekove sa liste A1, za koju važi procentualnu učešće u troškovima, osiguranici doplatli oko 4,55 milijardi dinara - ukupno oko 5,8 milijardi.

- Za procentualno učešće u troškovima leka osiguranici su 2015. izdvojili oko 710 miliona dinara manje nego godinu ranije - kaže dr Verica Lazić. - To je rezultat niže cene lekova postignute u postupku centralizovane javne nabavke, ali i niže cene lekova sa pozitivne liste.