Firme i kao socijalne ustanove

SVAKI jedanaesti stanovnik Evropske unije zaposlen je u socijalnom preduzeću. U Srbiji, nažalost, nijedan radnik zvanično nema radnu knjižicu ovakve firme, pošto naši propisi ne podržavaju njihovo osnivanje. U Evropi one, takođe, čine 10 odsto malih i srednjih preduzeća, a zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u društvu imaju određene fiskalne beneficije.

Na srpskom zakonu o socijalnom preduzetništvu uveliko se radi, ali će sačekati novi saziv parlamenta.

Miroljub Nikolić, direktor "Karitasa" iz Šapca, objašnjava da su oni osnovani još 2000. godine kao deo šire mreže i da su od početka imali čvrste kontakte sa Italijom. Od njih su "prepisali" princip kojim se trude da osnaže kapacitet ljudi kako bi sami rešavali svoje probleme.

- Mi smo i sada postavljeni kao socijalno preduzeće koje ima usluge pomoći u kući i dnevnog boravka, samo čekamo zakon pa da se i zvanično registrujemo - kaže Nikolić. - Stvorili smo mogućnost za zapošljavanje društveno ranjivih grupa. Imamo tri hemijske perionice, a razvijamo i poljoprivredu. Sada funkcionišemo samo kao udruženje građana, ali želja nam je da se donese zakon koji će nam omogućiti registraciju preduzeća.

Na gazdinstvima "Karitasa" gaje se šljive, maline i jagode, a usvajanje propisa omogućilo bi im da otvore sektore proizvodnje i deklarisanja hrane, kako bi od voća koje sami uzgaje napravili, recimo, slatko od jagoda i ponudili ga tržištu.

DRŽAVNE MERE

- GLAVNI problem je u tome kako obezbediti da ova preduzeća na tržištu mogu da učestvuju a da ga ne uguše, ali da ipak budu na poseban način zaštićena - kaže Aleksandar Vulin, ministar za rad. - Nije samo problem u početnim sredstvima, već i u pronalaženju mehanizama poput smanjenja PDV-a, poreskih stopa, pa do rezervisanih nabavki koje bi po predlogu našeg zakona bile tačno određen procenat tržišta koji mora da se opredeli prema preduzećima koja pripadaju kategoriji socijalnih preduzeća.