PRIVATNA pogrebna preduzeća, njih oko 600, gotovo su pred gašenjem. Ukoliko buduća vlada ne izmeni zakon koji dozvoljava da se ovom delatnošću bave isključivo firme u većinskom državnom ili vlasništvu lokalnih samouprava, bez posla će, poručuju u Udruženju privatnih pogrebnika, ostati blizu 3.000 ljudi, a građani će plaćati sve skuplje usluge. Za bolji status će se, najavljuju, boriti i protestima.

Zakon o komunalnim delatnostima je još 2011. pogrebne usluge prepustio državi, a lokalnim samoupravama naložio da donesu posebne odluke i uredbe i usklade poslovanje sa zakonom. Dobar deo gradova i opština i nema svoja pogrebna preduzeća, pa su privatnici nesmetano radili. Poslednjih nekoliko meseci, međutim, u Subotici, Pančevu, Novom Sadu, a u Beogradu od ranije, stvari se menjaju.

- Doneli su odluke kojima obavezuju sve zdravstvene ustanove i ustanove socijalne zaštite da javnim preduzećima prijave svaki slučaj smrti. Po utvrđenoj smrti, u ustanovama, ili van njih, posmrtne ostatke preuzimaju javna preduzeća, prevoze ih i smeštaju u mrtvačanice, koje za njih rade 24 časa dnevno, dok je prijem ostataka koje prevoze privatnici vremenski ograničen - objašnjava Dragan Zdjelar, predsednik Udruženja. - Mi smo od Komisije za zaštitu konkurencije tražili mišljenje. Oni su procenili da je time narušena sloboda ekonomske konkurencije i da se monopolizuje tržište pogrebnih usluga. Naložili su Novom Sadu i Pančevu da izbrišu diskriminatorske odredbe.

Iako im je rad otežan još 2011, privatnici su dosad opstajali.

- Radimo legalno, ali je sve učinjeno da nijedna stranka ne dođe do privatnika - objašnjava Jožef Mislocki, iz subotičkog preduzeća "Funero". - Sad je kulminiralo.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nedavno izašlo sa Nacrtom izmena i dopuna zakona o komunalnim delatnostima. Ni one, međutim, nisu popravile status privatnika.

ZAMERKE KATOLIČKE CRKVE ZAKON pogađa i katoličku crkvu. Svih pet biskupija iz Srbije se obraćalo nadležnom ministarstvu. - Nama smeta član pet koji kaže da lokalne samouprave mogu crkvama da povere upravljanje i održavanje groblja. A to je naše vlasništvo - kaže Mirko Štefković, sekretar međunarodne biskupske konferencije "Ćirilo i Metodije".

- Poseban problem je što javna rasprava uopšte nije bila javna i nisu bili pozvani svi koji su zainteresovani za ovo pitanje - tvrdi Radomir Ćirilović iz Pokreta za zaštitu potrošača "Prosperitet". - Posledica državnog monopola je da su cene pogrebnih usluga enormno velike. A od 42 javna pogrebna preduzeća, njih 39 je poslovalo sa gubitkom. Usluge su u jednom gradu, od 2009. do danas korigovane čak šest puta i za 50 odsto su veće.

MINISTARSTVO: OTVORILI SMO TRŽIŠTE

ministra građevine Jovana Atanacković kaže da će posle izmena Zakona o komunalnima delatnostima, privatnici, uz prevoz posmrtnih ostataka, moći da se bave čak i održavanjem grobalja i sahranjivanjem:

- Sve smo učinili da liberalizujemo tržište - kaže Atanackovićeva. - Ovo je krovni zakon, a lokalne samouprave su dobile nadležnost da same regulišu način obavljanja delatnosti. Činjenica je da će sada svi koji žele da posluju u ovoj oblasti morati da poštuju propise. A to mnogima ne odgovara.

CENE - ENORMNE

UKOLIKO se ukrste iznosi prosečnih mesečnih primanja građana i cena pogrebnih usluga, a Mreža za poslovnu podršku je to uradila, podaci pokazuju da su građani Srbije u prilično nezavidnoj situaciji.

- Za skromnu sahranu u Milanu, gde je prosečna plata 1.900 evra, treba izdvojiti 465 evra - navodi Dragoljub Rajić. - U Pragu je plata 1.200 evra, a pogreb oko 405 evra. U Bratislavi zarađuju u proseku 1.000 evra, a sahrana košta 376 evra. U Srbiji je cena pogreba od 900 do 1.000 evra.