Dijabetičar svaki deseti

DIJABETES, definitivno, poprima razmere epidemije. Samo u poslednjoj deceniji broj stanovnika kod kojih je otkrivena šećerna bolest povećao se čak za 50 odsto, pa sada sa ovom dijagnozom u Srbiji živi 470.000 osoba. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da još 40 odsto obolelih nema dijagnozu. Sa već otkrivenima to je čitava armija od 760.000 obolelih, zbog čega i Srbija mora da pojača prevenciju i podigne kvalitet lečenja dijabetičara. To je i cilj Svetske zdravstvene organizacije, koja je ovu godinu posvetila borbi protiv šećerne bolesti, a 7. april, svetski Dan zdravlja i u Srbiji je obeležen u znaku borbe protiv dijabetesa.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, među obolelima 90 odsto ima dijabetes tip dva. On se svake godine u Srbiji dijagnostikuje, u proseku, kod 16.000 osoba, obično posle 40. godine života.

- Poslednjih godina tip 2 dijabetesa nije više toliko redak ni kod mlađih osoba i adolescenata, a to je jedna od posledica sve većeg broja gojaznih - kažu u Institutu “Batut”. - Iz Registra za dijabetes vidi se da od tipa jedan godišnje oboli oko 157 devojčica i dečaka, uzrasta do 14 godina, uz godišnji porast obolevanja od četiri odsto.

Najveći broj obolelih se dijagnostikuje u pubertetu, u uzrastu od 10 do 14 godina.

- Broj obolelih drastično raste jer je naše zdravstvo u ranijim dekadama izgubilo mnogo na prevenciji u svim oblastima - upozorava profesorka dr Ljiljana Bajović, internista-endokrinolog iz Kragujevca, predsednica Saveza udruženja Srbije za borbu protiv šećerne bolesti. - Kao da zaboravljamo da svako ko je u rizičnoj grupi treba redovno da se kontroliše. Kod osoba koje u familiji imaju nekoga ko je bolovao od dijabetesa, pa makar to bilo i u poznim godinama, postoji rizik da, naročito posle 45. godine, obole od dijabetesa. Svaka žena koja je rađala krupnu decu, od 4.000 grama i više, ili pak sa nižom telesnom masom, takođe je u rizičnij grupi, čak i ako u njenoj porodici nema obolelih od dijabetesa.

U tom slučaju, kaže dr Bajović, lekar koji je porodi dužan je da je upozori na redovne kontrole u određenim intervalima, zbog povećanog rizika. Barem jednom godišnje šećer u krvi, prema rečima naše sagovornice, trebalo bi da provere i višerotke, osobe koje su gojazne, imaju hipertenziju i svi stariji od 45 godina.

- Cilj je da se bolest što ranije otkrije i da se lečenjem zaustavi njena progresija - upozorava profesorka Bajović. - To je uslov da bi se bolest držala pod kontrolom da ne dođe do iscrpljenja i potpunog nestanka insulina.

Stela Prgomelja, potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije, kaže da se oboleli od dijabetesa svakodnevno suočavaju sa velikim problemima:

- Zato od nadležnih institucija države tražimo obezbeđivanje većeg broja pedijatrijskih endokrinologa za rad sa decom obolelom od dijabetesa, veću dostupnost tračica za merenja šećera u krvi o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i uvođenje novih lekova na listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji predstavljaju najbolju terapiju za obolele od dijabetesa tipa 2.

Stručnjaci upozoravaju da je globalna epidemija dijabetesa jedan od najvećih javnih zdravstvenih izazova 21. veka sa velikim humanim, socijalnim i ekonomskim posledicama.

- Oboleli od dijabetesa imaju dva do četiri puta veći rizik od moždanog i srčanog udara - navode u Institutu “Batut”. - Pored toga, dijabetes je najčešći uzrok slepila kod radno aktivnog stanovništva, terminalne bubrežne bolesti i netraumatskih amputacija donjih ekstremiteta.