Godišnje u Boru od raka oboli 200 ljudi

OD 1990. godine, od kada Služba onkologije u Boru beleži novoobolele od malignih bolesti u ovoj opštini, njihov broj se stalno povećava. Tokom poslednje decenije, broj novoobolelih od karcinoma kreće se od 187 do 234 pacijenta godišnje! U tom periodu beleže se dva “pika” u obolevanju - 2009. godine kada su registrovana 234 novoobolela i 2012. kada ih je bilo 232.

Ove zabrinjavajuće podatke o neprekidnom porastu broja obolelih od malignih bolesti u borskoj opštini, “Novostima” je potvrdila dr Svetlana Dimitriev, onkolog Opšte bolnice u Boru. Ona naglašava da su naučna istraživanja nedvosmisleno potvrdila negativan uticaj aerozagađenja na zdravlje, ali da se za porast broja novoobolelih od raka u opštini Bor, u obzir moraju uzeti i posledice bombardovanja 1999. godine, pušenje, stres sa kojim se stanovništvo suočava poslednje dve i po decenije, kao i uticaj sumnjivog kvaliteta hrane i pića u vremenu ozbiljne ekonomske osiromašenosti stanovništva.

- Uticaj aerozagađenja na zdravlje, posebno pri akutnoj izloženosti u periodima visokih koncentracija, dokazan je i nesumnjiv - kaže dr Dimitriev. - Postoje, ipak, različita mišljenja o veličini tog uticaja. Poseban problem je dugotrajna izloženost niskim koncentracijama polutanata, što je i najčešće slučaj.

Upravo višedecnijska izloženost “otrovima” iz vazduha, doprinela je da se o Boru govori kao o “crnom gradu”. Kao po navici, pominje se kao ekološka tamna tačka naše zemlje, i tu se, uglavnom, priča završava. A nije tajna je Rudarsko-topioničarski basen Bor, uz Termoelektranu Obrenovac, i Termoelektranu Kostolac, najveći zagađivač vazduha u zemlji. Iako ne postoje opsežna, ozbiljna i neophodna istraživanja koja bi potvrdila kakve posledice na zdravlje ostavljaju prekomerne količine teških metala u vazduhu, poslednjih deset godina u Boru, beleži se porast novoobolelih od kancera.

Po podacima istraživanja Tehničkog fakulteta u Boru, profesorke Snežane Šerbule, šefa katedre za zaštitu životne sredine, ovaj grad bez prestanka truje sedam stacionarnih izvora zagađenja vazduha - po dva dimnjaka na Topionici i na Livnici, po jedan na Fabrici sumporne kiseline, Elektrolizi i Energani. Negativan uticaj se prvenstveno ogleda u zastarelim tehnologijama.

- Merenjem od 1994. do 2010. godine, količina arsena je konstantno povećana, a na pojedinim lokacijama potpomognute vetrovima, koncentracije ovog kancerogenog elementa, bile su i do 100 puta veće od dozvoljenih - kaže prof Šerbula. - Metalurški pogoni Topionice, u kojima se prerađuje koncentrovana ruda bakra, godišnje emituju 170.000 do 2,5 miliona tona sumpor-dioksida, od 1.000 do 1.200 tona prašine zajedno sa teškim metalima, od 250 do 1.000 tona arsena, od 100 do 500 tona olova, 300 tona cinka i od 850 do 3.600 kilograma žive.

Zagađenje vazduha česticama, kako naša sagovornica kaže, teškim metalima i sumpor-dioksidom, dugogodišnji je problem u Boru i njegovoj okolini koji negativno utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

- Jalovišta su takođe veleki izvor prašine koja ugrožva okolna sela - kaže profesorka Šerbula. - Površine oštećenog poljoprivrednog zemljišta su više od 25.000 hektara, a to je 60,6 odsto poljoprivrednog zemljišta opštine. Posebna su priča poljoprivredni proizvodi, voće, žitarice, povrće, koji su takođe kontaminirani teškim metalima. Topljenje ruda bakra uz emisiju sumpor-dioksida doveo je do zakiseljavanja zemljišta, uništavanja vegetacije i erozije. Zagađeni su vodotokovi, naročito Borska reka, povećana stopa migracije, a smanjen natalitet...

Najzagađeniji deo Bora je merno mesto Jugopetrol. Ovde je zabeležen vrlo visok nivo zagađenja - sa više od 1.000 dana iznad dozvoljenih vrednosti, u periodu od 10 godina, za koje je na Tehničkom fakultetu rađena analiza. Na mernom mestu Gradski park - 939 dana, a Brezonik za 241 dan.

- Čestim paljenjem divlje deponije još se više pogoršava i tako loš kvalitet vazduha - kaže prof. Šerbula. - Zakoni o zaštiti životne sredine, kao i postojeći pravilnici, primenjivani su u oblasti zaštite vazduha u Boru. Ali reakcija državnih organa u kažnjavanju zagađivača do sada je bila nedovoljna.

I zvanični podaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor potvrđuju da zagađenja ima. Broj dana sa količinama sumpor-dioksida iznad graničnih vrednosti je za poslednjih 12 godina u konstantnom porastu na mernom mestu Park. Na mernom mestu Jugopetrol, takođe je u porastu, osim 2003. godine i 2009 i 2010, kada je zagađenost takođe bila iznad graničnih vrednosti, ali manje dana nego drugih godina.

- Evidentno je da je zagađenje sumpor-dioskidom poslednjih nekoliko godina za tri do četiri puta veće u odnosu na 2003. godinu - kaže Borivoje Stojadinović, izvršni direktor Instituita za rudarstvo i metalurgiju Bor. - Uočljivo je, takođe, značajno veće prisustvo metala u suspendovanim česticama, posebno olova, kadmijuma i arsena, u 2012. i 2013. godini. Identičan je zaključak i sa nivoom ukupnih taložnih materija iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija upoređujući period od 2010. do 2015. godine, u odnosu na 2003. i 2004. godinu.

U VAZDUHU OSTAJE ČETIRI DECENIJE

OSNOVNE teškoće u istraživanju uticaja aerozagađenja na zdravlje predstavlja prisutnost mešavine polutanata u vazduhu, kao i moguća prisutnost nepoznatih supstanci, zbog čega je teško izdvojiti pojedinačne uticaje - kaže dr Dimitriev. - Osim toga, većina polutanata može da, posle emitovanja, prođe u vazduhu kroz niz hemijskih reakcija i stvori sekundarne polutante, znatno toksičnije od primarnih. Dug latentni period za ispoljavanje toksičnosti većine polutanata otežava povezivanje sa odgovorom organizma. Pretpostavlja se da je latentni period kod hemijske kancerogeneze između 10 i 15 godina, ali može biti i do 40 godina.