NERAVNOPRAVNA pravosudna bitka koja traje više od tri decenije koštaće Beograđanku Draganu Milić (51) - krova nad glavom. Jer, zbog površnog čitanja propisa i pravosudnog pritiska preti joj izbacivanje na ulicu.

Stan od 39 kvadrata, u kojem sa porodicom živi celog života, čija je otkupna cena uredno plaćena još 1992. godine, našao se na meti Vojne građevinske direkcije. Uprkos mnogobrojnim dokazima o manjkavostima postupka, za danas je zakazano prinudno iseljenje.

Ova ustanova Ministarstva odbrane čvrsto je rešena da iseli stanare, iako je sud prethodnih godina potpuno ignorisao niz činjenica na kojima Milićeva zasniva svoje stanarsko pravo. Za reviziju nepravednog postupka, pa čak i prostu rekonstrukciju predmeta, Ministarstvo odbrane, kako tvrdi, ne želi ni da čuje.

- Ne postoji adresa na kojoj nisam bila, nema službe kojoj se nisam obraćala. Zakazano je prinudno iseljenje. Niti imam gde da pođem, niti znam šta da radim - očajna je naša sagovornica.

Dom iz koga je izbacuju nasledila je od bake koja je, stanarsko pravo, po tadašnjim propisima, stekla kao član porodice koja je u ratu ostala bez šestoro članova. Pedesetih godina je radila na održavanju zgrade.
APELIU POKUŠAJU da se izbori za svoje pravo na stan u kom njena porodica živi više od 60 godina Milićeva je poslala bezbroj pisama svim ministrima odbrane tokom poslednje decenije i po. Na te, niti dopise poslate na adresu Vojnog pravobranilaštva, do danas niko nije okrenuo glavu. - Jedini koji je pokazao interesovanje za moj problem bio je Bratislav Gašić, ali njegovom smenom i ta adresa je izgubljena. A tražila sam samo da se predmet otvori i još jednom pročešlja - navodi Milićeva, koja u spornom stanu živi sa majkom u poznim godinama i dvojicom odraslih sinova.


To je bio razlog da njen stan Gradsko stambeno preduzeće jednostrano proglasi za nastojnički smeštaj. Da je to urađeno protiv zakona potvrđeno je u Istorijskom arhivu Beograda, koji joj je 2005. godine izdao uverenje da u tehničkoj dokumentaciji za Ulicu Braće Nedića nikada nije bio zaveden kao nastojnički.

Ovo klimava i neutemeljena promena namene stana 1952. godine otvorila je sudsku Pandorinu kutiju, zbog koje joj danas preti opasnost da ostane bez krova i adrese. Stan je internim ugovorom tadašnje JNA i Gradskog stambenog preduzeća u međuvremenu dospeo u vojne ruke. Ni parnica za utvrđivanje prava svojine, niti uplaćen pun iznos otkupne cene 1992. godine nisu pomogli da se razjasni njena situacija.

- Dospela sam u situaciju da vodim neravnopravnu borbu sa vojnim stambenim organima - ogorčena je Dragana.

PRITISAK
- Ugovor o otkupu od vojske nikada nisam dobila, pa čak ni originalnu dokumentaciju koju sam priložila - kaže Dragana. - A pritisak je postajao sve jači. Presuda Trećeg opštinskog suda, bez potrebnih papira koji su volšebno nestali, vrhunac je pravnog pakla koji traje više od polovine mog života.