Zilkić: Srbija ne treba da strahuje od islamista

SVAKI čovek, sa svojim različitostima, manama i vrlinama izraz je Božje volje. Niko, mimo Stvoritelja, ne sme da uskraćuje ni pod jednim izgovorom nečiji život. To pravo pripada samo onome koji ga daje. Teroristički napad u Briselu zato je po svom suštinskom smislu - stravičan.

Udar takozvane Islamske države u središte Evrope, njegovu inspiraciju i posledice ovako sagledava reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić. U intervjuu za "Novosti", duhovni vođa muslimana Srbije ističe da je gledajući prizore napada radikalnih islamista u Briselu osećao stravu, ali i sebi postavljao pitanje čemu su krivi nevini ljudi da na tako surov način skončaju svoj život.

Muslimani Evrope, posle poslednjeg napada terorista, ponovo su suočeni sa podozrivošću, javnim sumnjama pa i delovanjem sve jačih desničarskih pokreta. Kakav je njihov trenutni položaj?

- Borba protiv terorizma neće biti uspešna sve dok se dvostrukim aršinima mere zločini u Evropi i oni počinjeni u Nigeriji, Turskoj, Iraku... Takav pristup je vetar u leđa i podstrek teroristima da nastave sa akcijama. Pojedine evropske države pokazuju aroganciju i demonstriraju silu. Najmoćnije zemlje mešaju se u unutrašnja uređenja islamskih režima i devastiraju ih, pod izgovorom uspostavljanja demokratije. To dokazuje i činjenica da se surove terorističke akcije ne dešavaju u zemljama slabije moći kakve su Luksemburg, Holandija, Švajcarska ili Češka.

Muslimane Evrope sve to dovodi u poziciju straha i krivice, što je apsolutno neprihvatljivo. I odnos medija prema islamu određuje život evropskih muslimana i podstiče ovakve stravične akcije. Primeri za to su zabrane i prezir prema muslimankama sa svim elementima njihovog identiteta, ali i nejednaka verska prava i slobode, pre svega kad je u pitanju izgradnja džamija i molitvenog prostora.

Samoubilački napadi u Francuskoj i Belgiji, obojeni verskim fanatizmom, u Evropu su doneli surovu atmosferu Bliskog istoka. Može li Evropa da se suprotstavi ovoj vrsti ekstremizma?

- Evropa je taj sindrom sama porodila. Egzekutori terorističkih akcija nisu došli sa strane, već su u njoj rođeni, odrastali i vaspitavani. Oni nisu ni praktični vernici, već osobe koje su prethodno živele neislamskim načinom života. Čine mahom treću generaciju muslimanskih doseljenika. Bombardovanje, rušenje i devastiranje islamskih država, od "arapskog proleća" do do Iraka i Sirije, greške su Evrope u odnosu prema muslimana koje doprinese toj atmosferi.

Nisam siguran da uz ovakav pristup Evropa može biti bezbedna i sigurna od ekstremizma. Ljudsko telo kad oboli traži adekvatnog lekara i lek, ali mu to ne donosi izlečenje bez sopstvenog preobražaja. Tako i Evropa mora da menja pristup, komunikaciju i da teži iskrenijem odnosu prema islamu, muslimanima i islamskim zemljama, ali i svojim građanima.

Da li se u Evropi dovoljno jasno čuje glas istinskih muslimana koji osuđuju ekstremna učenja i terorizam?

- Ljudski glas u oluji ne čuje se daleko. Ni glas muslimana, koji je nedvosmislen u osudi ovoga čina u ambijentu pojačanog nacionalizma i rastućih desničarskih snaga, ne može da se čuje u meri u kojoj se izgovara.

Evropa mora snažno, podjednako medijski i politički, da gleda na teroristička dela učinjena i van njenih granica. Svaka nevina žrtva je svetinja za sebe bez obzira na ime, rasu, mesto življenja, jezik, kulturu... Život jedne žrtve u Evropi ni po čemu nemože biti vredniji od one u Nigeriji ili Siriji.

Preti li Evropi verski rat, kako se to sve češće čuje?

- Ako uvažimo činjenicu da rat nije samo oružani sukob, onda smo svedoci rata na više polja. Šta su sankcije do ekonomski rat? Nipodaštavanje suštine, a isticanje nečega što je potpuna suprotnost islamu svakako je vid rata. Ne verujem da će biti klasičnog oružanog sukoba. To je namenjeno onim destinacijama koje su daleko od Evrope i čija posledice neće imati imlikacije na nju.

Srbija se nalazi na sredokraći ekstremističkih ispostava Evrope - Bosne, Kosova i njihove centrale u Beču. Delite li zebnju da bi i naša zemlja mogla da se nađe na meti napada?

- Muslimani Srbije su autohtoni na ovim prostorima. Kulturološka i jezička razlika nije u toj meri vidljiva kao u drugim zemljama Evrope. Oni su se svojim verskim osećanjima i postupcima navikli na svoje komšije. Iz tih razloga Srbija nije mesto gde bi ekstremni i radikalni faktori bili prihvaćeni. Na ratištima u Iraku i Siriji je vrlo mali broj naših državljana da bi svojim povratkom mogli izazvati poremećaje i nered. Srbija je u stoleću iza nas, uostalom, imala izvanredne odnose sa islamskim zemljama. Sve to, uveren sam, isključuje strah, ali ne bi trebalo i oprez. Naruku radikalnim elementima ide trenutni odnos države prema Islamskoj zajednici i sprečavanju gradnje molitvenih prostora u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Poznato je da je Srbija jedina zemlja na Balkanu koja nema Islamski centar. Te činjenice bi trebalo da budu stalna briga onih koji vode ovu zemlju.

Pružili ste ruku pomirenja glavnom muftiji Islamske zajednice u Srbiji Mevludu Dudiću. Očekujete li da prihvati poziv da se uskoro sastanete? Prokomentarišite nam Dudićevu izjavu "Adem Zilkić, bivši imam u Tutinu, uvek može da dođe u Mešihat IZuS".

- Očekivao sam odgovorniji pristup i veću posvećenost rešavanju problema. Nažalost, Dudić ni kao visoki funkcioner Zajednice, ni kao intelektualac, nije smogao snage da se udostoji da primi moje pismo. Ovakav čin muftije Dudića neće nas pokolebati da i dalje pozivamo na jedinstvo u kojem je snaga umeta, a ne samo nas muslimana u Srbiji. Rijaset ne čine samo imami koji su osnivači sandžačkog Mešihata 1993. godine, već i tri medrese u Sandžaku, sedam obdaništa, Fakultet islamskih nauka, škole Kurana, džemati...

Dudićeva izjava zapravo govori da on nije spreman na pomirenje. Ako bi smo standard iz prošlosti primenili kao princip pomirenja, ispalo bi da bih ja njemu bio nadređen, a on moj učenik koga sam uvodio u službu. No, mi živimo u 2016. godini.

Koliko je odluka muftije Zukorlića da postane političar olakšala proces ujedinjenja u jednu IZ?

- Iskren da budem, nimalo. IZuS sa Zukorlićem, bilo muftijom, bilo političarem, ostaje nepromenjena i iznutra i spolja. To je privatna zajednica, godinama razvijana na pogrešnim temeljima tako da je nemoguće jedim činom osloboditi je i promeniti.

Islamsku zajednicu na čijem ste čelu optužuju da je bliska Sulejmanu Ugljaninu. U kakvim ste odnosima sa njim?

- Moj odnos prema političarima uvek je isti. Ne želim da se mešam, ali i ne dopuštam nikome da se meša u unutrašnje stvari Zajednice. Zbog takvog stava nisam blizak ni s jednim od njih. Vernici su, međutim, i birači i oni imaju svoje simpatizere, lidere i stranke za koje će glasati. To poštujem, ali to mora ostati njihova privatna stvar, a ne duh i stav Zajednice.

Šta mislite o "trećoj opciji u islamskoj zajednici" ili "Inicijativi za pomirenje", koju čine imami koji ne podržavaju ni vas ni Dudića?

- To je pokušaj Turske i BiH da devastiraju Mešihat i Rijaset kako bi uspostavili zajednicu koju bi kontrolisali. Glavni stratezi ove ideje su ovdašnji političari. To je njihov koncept uspostave jedinstvene Islamske zajednice. U namere ne ulazim, ali posledice su jako loše i unose dodatnu pometnju među vernicima.

Zašto ste za posrednike onda predložili reisa iz Sarajeva i kosovskog muftiju, a ne predstavnika IZ Turske, koja je poslednjih godina radila na pomirenju muslimana u Sandžaku?

- Islamsku zajednicu čini trećina Bošnjaka i 18 odsto Albanaca. U Sandžaku jedni su okrenuti Sarajevu, drugi Beogradu, baš kao što su i muslimani Preševa, Bujanovca i Medveđe na isti način okrenuti Prištini. Mešihat IZuS je i ustavno deo Islamske zajednice BiH. Zaobilaženje ovih faktora bilo bi gubljenje vremena. Što se tiče Islamske zajednice Turske, ona je i zvanično okrenuta "Inicijativi za pomirenje" finansirajući ih i pružajući im drugu pomoć. Sa Mešihatom i Rijasetom prekinula je svaki zvanični kontakt.

JUSUFSPAHIĆ

KAKO gledate na to da će vaš zamenik muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić uskoro postati ambasador Srbije u Saudijskoj Arabiji?

- Zalagao sam se da on, kao poznavalac arapskog i engleskog jezika, arapskog porekla (majka mu je Arapkinja) bude imenovan za ambasadora, zato što može na najbolji način da predstavlja državu. To je je odavanje priznanja Rijasetu Islamske zajednice Srbije, jer je on moj zamenik i srbijanski muftija.

ZUKORLIĆ KORISTI VERU ZA POLITIKU

DA li će na predstojećim izborima Islamska zajednica u Srbiji biti van politike ili očekujete da Dudić i njegovi saradnici ipak pomognu Zukorliću?

- Zukorlićevi mesni odbori, izborni štabovi i liste sastavljeni su od verskih službenika, a svi politički organi i institucije nalaze se u verskim prostorijama. Njegova medijska pratnja su portali islamske zajednice - TV Sandžak i "Glas islama". Većina imama vodi aktivnu kampanju u džematima i drugim verskim objektima. Bošnjačka demokratska zajednica finansira se iz izvora Islamske zajednice. Rečju, Zukorlić bez svoje islamske zajednice politički je mrtav.