Škole traže više đaka

OSNOVNU školu ove godine završava 68.355 đaka, a Ministarstvo prosvete počelo je već da "kroji" planove za njihov upis u srednje škole. Ove godine prvi put srednje škole su javno, u aplikaciju na sajtu Ministarstva, upisivale koliko bi želele odeljenja i kojih smerova. Kada se prebroje sve njihove želje - proizilazi da bi direktori škola voleli da im budu odobrena 75.394 mesta u nekombinovanim, 9.453 u kombinovanim odeljenjima i dodatno upis 10.138 vanrednih učenika prvog razreda.

Čak i bez ovih vanrednih učenika, njihove želje su nerealne, jer traže 8.000 mesta više nego lane, a osmaka je za oko hiljadu manje. Prošle godine bilo je 69.300 osmaka i 77.000 slobodnih mesta za upis.

Kada bi školama bilo udovoljeno, za trogodišnje smerove bilo bi još manje interesovanja, a pola generacije upisalo bi se u pravne, ekonomske i medicinske škole, koje su godinama najpopularnije.

- Plan je da slobodnih mesta bude oko pet odsto više u odnosu na broj učenika u generaciji koja treba da se upiše. Ta kvota mora malo da se poveća u školama na manjinskim jezicima. Tako bi se otprilike došlo do prošlogodišnjeg broja - kaže za "Novosti" Snežana Marković, pomoćnik ministra prosvete. - Škole samo predlažu, da bi se potom taj broj uskladio na nivou školske uprave i to prema broju učenika osmog razreda i zahtevima privrede.

Snežana Marković objašnjava da je način kreiranja upisne politike ove godine drugačiji. Prvi put će direktori na vreme, pre objavljivanja konkursa, videti koliko odeljenja im je odobreno i na kojim obrazovnim profilima. Ranije bi oni to videli tek u konkursu, pa su se zato i dešavale greške i nesporazumi. Tako je bilo slučajeva da deca polažu prijemni za neka ogledna odeljenja, a onda se ispostavi da taj smer nije ni odobren.

- Zahteve škola sada gledamo po opštinama, da li imaju argumente da se negde odobri odeljenje više i iz kojih razloga - objašnjava naša sagovornica. - Do sledeće nedelje trebalo bi da bude objavljen prvi predlog konkursa.

MALO GRAĐEVINACA U PLANU

Očekujući najmanje interesovanje za građevinske zanate, direktori većine građevinskih škola nisu ni tražili upisne kvote za zidare, tesare, armirače... Od čak 19 škola u Srbiji koje su nekada školovale zidare, za narednu godinu samo u Subotici i Beogradu tražili su da upišu po 15 đaka. Tesare bi, na primer, mogli da školuju u 14 škola, a samo Građevinska škola u Beogradu htela bi da upiše pola odeljenja. Isto važi i za armirača - betonirca.