Topli obrok dinar dnevno!

MEĐU zaposlenima u Srbiji više od milion ljudi ne prima naknadu za topli obrok, a mnogi od onih koji je i primaju ne mogu da se pohvale pristojnim iznosom. Postoji veliki broj preduzeća koja isplaćuju na ime ishrane dinar po danu što je ispod svakog dostojanstva, tvrde u Savezu samostalnih sindikata Srbije. Tako mesečno radnik po tom osnovu dobije ukupno 22 dinara!

Kako za "Novosti" objašnjava Duško Vuković, potpredsednik SSSS, tačnih podataka o broju radnika kojima je uskraćeno ovo pravo nema, ali činjenica je da donedavno, kada je usvojen zakon o sistemu plata u javnom sektoru, topli obrok nisu dobijali ni oni kojima je poslodavac država. Naime, za 500.000 zaposlenih u javnom sektoru ova stavka bila je samo deo koeficijenta zarade.

- Iznosi koji se isplaćuju kroz platu su oko 20 odsto prosečne ili minimalne zarade u Srbiji, odnosno od 4.000 do 8.000 dinara mesečno - kaže Vuković. - Ima sigurno i izuzetaka u jakim preduzećima u kojima su se sindikati izborili za veće iznose kroz kolektivno pregovaranje, ali je mnogo više onih koji ispunjavaju formu samo na papiru.

Na topli obrok, po zakonu, moraju da se plate porezi i doprinosi i on se tretira kao zarada, pa ga zato poslodavci izbegavaju. Ovakva odredba važi od 2000, a uvedena je kao reakcija države na situaciju iz devedesetih godina kada su firme isplaćivale enormne tople obroke umesto plate i na taj način izbegavale plaćanje poreza.

- Tražimo rešenje koje je prihvatljivo za radnike, a koristi se u mnogim državama Evrope - kaže Vuković. - Ukoliko bi se država odlučila da uvede bonove, kao sistem ishrane zaposlenih, to traži izmenu zakona. Mi ćemo odmah posle izbora pokrenuti inicijativu za regulisanje ove oblasti.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, objašnjava da kada se pogleda knjigovodstveno svi primaju topli obrok, a suštinski ga ne dobija niko.

- Zaposleni potpišu ugovor sa zaradom, od recimo 30.000 dinara, i to je ono koliko radnik prima, odnosno nosi kući - kaže Savić . - U taj iznos, međutim, obračunava se sve ono što mu pripada po zakonu o radu i on ne dobija ništa mimo ugovorene cene, nema nikakvo povećanje za tu naknadu. Jedino je realno da tamo gde postoje restorani, kao što je na primer, "Železara Smederevo", zaposleni stvarno dobiju topli obrok. Tu deo troškova plaća firma, a ostalo zaposleni.

Naša sagovornica naglašava da nema podataka koliko poslodavaca poštuje zakon, što znači da je to minimalno. Slična je situacija i sa regresom i on postoji samo knjigovodstveno, a suštinski ga nema.

- Ugovorena zarada mora da bude neto bez bilo kakvih naknada, to mora da ide kao dodatak na platu - tvrdi Savić. - Moguća rešenja za ovaj problem su ponovno otvaranje restorana gde bi radnici imali jedan kuvani obrok dnevno ili uvođenje bonova.