Nedić je hvalio Dražu i Pećanca

U VREME dok su me dr Kraus i Milan Aćimović ubeđivali da se stavim na čelo srpskog naroda, najbolji rodoljubi bili su kod Koste Pećanca i Draže Mihailovića. Smatrao sam ih rodoljubima zato što su umirivali srpski narod i sprečavali bratoubilačku borbu, koju su izazvali komunisti.

Ovo je Milan Nedić, srpski premijer za vreme Drugog svetskog rata, između ostalog rekao isledniku Ozne, pred smrt, tokom saslušanja između 29. januara i 3. februara 1946. Prema zvaničnoj verziji, Nedić se ubio skokom kroz prozor zgrade Ozne u Ulici kneginje Ljubice, 4. februara. Podnosioci zahteva za njegovu rehabilitaciju tražili su od suda da od Arhiva Srbije pribavi dokumenta koja će pokazati kako je izgledalo njegovo vreme u pritvoru, da li je mučen, kako je preminuo i gde je pokopan.

Komunisti su, kako je Nedić govorio u istrazi, "hteli da navuku Nemce na osvetu protiv srpskog naroda i nagnaju ga da beži u šume". Da bi to izveli, "napadali su Nemce i masakrirali ih, sekući im noseve, uši, vadeći im oči, zatim su napadali na vlast i na istaknute građane", a to je sve doprinelo tome da Nemci kažnjavaju srpski narod.

Zapisnici Ozne sa saslušanja pokazuju Nedićevo viđenje aprilske kapitulacije, dolazak sa Pala, gde ga je rat zatekao, uslove pod kojima je formirao vladu, kako je izgledao njegov susret sa Hitlerom... Islednik Ozne nije ga pitao ništa u vezi sa Holokaustom, već isključivo o progonu komunista.

Pošto Aćimovićeva komesarska uprava nije mogla da spreči građanski rat, odlučeno je da se formira srpska vlada. Nediću je ponuđeno da je sastavi. On je u to vreme bio u kućnoj internaciji, a na njega je motrio naoružani hauzmajstor Martin, za koga je posle saznao da radi za Gestapo. Objašnjavajući zašto je ipak prihvatio mesto premijera, kaže da je ozbiljno shvatio pretnje da će Srbija biti raskomadana.

Među uslovima koje je postavio Nemcima da bi formirao svoj kabinet bilo je i obustavljanje ubistava Srba van granica Srbije, kao i da Nemci ne sprečavaju dolazak srpskih izbeglica. Od svega što je tražio, samo ovo poslednje je ispunjeno.

- Vlada niti je dobila traženu autonomiju zemlje, niti svoju oružanu snagu. Sama Vlada je došla do zaključka da su je Nemci obmanuli - priznao je Nedić Ozni, i dodao da je na dužnosti ostao isključivo da bi se borio protiv Majsnera, pod kojim je bila i srpska specijalna policija. - Priznajem da sam sarađivao sa Nemcima i svojim radom njima koristio, ali ovo sam činio da bih pomogao svom narodu.

Nedić, takođe, ne krije da je ideja o formiranju logora na Banjici bila njegova, baš kao i o uspostavljanju prekih sudova. Cilj je, veli, bio da se spreči odmazda 100 ubijenih Srba za jednog Nemca. Zato je i tražio susret sa Hitlerom i Ribentropom. Usput, Cincar-Marković mu je predložio da traži i proširenje Srbije na Crnu Goru, Sandžak, Istočnu Bosnu i Srem. Ribentrop ga je, međutim, od ovoga odgovorio.

SUSRET SA ADOLFOM HITLEROM

SASTANAK s Hitlerom 1943. godine trajao je dvadesetak minuta i firer je bio nezadovoljan Nedićevim zahtevima "jer su ga Srbi dva puta ujeli za srce" (vojni puč i napadi na nemačke trupe posle kapitulacije). Pretio je da će sravniti "nezahvalnu Srbiju" ako ga ujede i treći put. Posle ovog sastanka, ipak, ukinuta je naredba o streljanju 100 Srba za jednog ubijenog Nemca.