Prekobrojan svaki deseti zatvorenik

SRBIJA se ne bi našla na listi Saveta Evrope "top ten" zemalja sa najprenaseljenijim zatvorima da ima samo 10 odsto manje osuđenika ili bar za toliko više mesta u zavodima. Savet Evrope (SE) objavio je ove nedelje listu, na kojoj neslavno prvo mesto zauzima Mađarska. Prosečna evropska naseljenost je 98 mesta na 100 osuđenika, dok je u našoj zemlji taj odnos 100 mesta na njih 110.

- Povećanje broja lica lišenih slobode beleži se neprestano iz godinu u godinu u celom svetu, i to više decenija - objašnjava Aleksandra Stepanović, načelnik Odeljenja za zaštitu lica lišenih slobode pri Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. - Prema izveštaju Saveta Evrope, 2010. godine Srbija se našla među državama u kojima postoji brojna zatvorska populacija, a zauzela je neslavno prvo mesto među članicama SE sa ogromnom gustinom naseljenosti.

Prema poslednjem izveštaju SE, naša zemlja se 1. januara 2015. značajno poboljšala. Broj onih lišenih slobode je 10.288, a ukupni smeštajni kapaciteti 9.340 mesta. Broj lica na zatvorskom izdržavanju kazne početkom ove godine je 10.064, a smeštajni kapaciteti su povećani na 9.459 mesta.

- Prenaseljenost i stopa zatvaranja se svodi u prihvatljive okvire, najviše zahvaljujući sprovođenu mera predviđenih Strategijom za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i Akcionim planom. Rezultat je smanjenje broja pritvorenika, veći broj alternativnih sankcija i mera, donošenje većeg broja odluka o uslovnom otpustu, primena Zakona o amnestiji i povećanje smeštajnih kapaciteta u zavodima - kaže Stepanović.

Broj pritvorenih u ukupnom broju zatvorenika znatno je smanjen od 2010, kada je počela neuspela reforma pravosuđa. U to vreme je broj pritvorenih dostigao neverovatnu trećinu ukupne zatvorske populacije (3.332 pritvorenika). On pada od 2012. i na kraju prošle godine u pritvoru je bilo 1.539 ljudi.

Da bi se rasteretili zavodi, pre tri i po godine donet je i Zakon o amnestiji. Na slobodu je od tada ukupno izašlo 2.780 amnestiranih. Efekti amnestije se ipak smanjuju od 2014, a broj lišenih slobode održava se na približno istom nivou već četiri godine. To znači prosečno oko 10.200 osuđenika. Pošto ih je 2010. bilo za 1.000 više, u Ministarstvu pravde konstatuju da je prenaseljenost svedena u prihvatljive okvire.

Takođe, poslednjih godina je sve veći broj uslovno otpuštenih, što takođe utiče na smanjenje prenaseljenosti.

Ministarstvo pravde je izradilo predlog nove strategije smanjenja "prebukiranosti" za period do 2020. Po njoj, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nastaviće i dalje sa merama koje će dovesti do poboljšanja uslova smeštaja u zavodima i pravovremeno će reagovati da spreči prenaseljenost.

Prioritet je povećanje broja alternativnih sankcija i uslovnog otpusta, veći broj specijalizovanih programa tretmana za osuđenike, ali i rekonstrukcija i proširenje smeštajnih kapaciteta.

- U Srbiji je prepoznat značaj alternativnih sankcija i stalno se radi na njihovoj široj primeni. Prošle godine je zaposleno više poverenika zaduženih za sprovođenje alternativnih sankcija, kroz obuke se unapređuju metode njihovog rada, a usvojen je i Pravilnik o načinu izvršenja vanzavodskih sankcija i organizaciji i radu poverenika. Kupljen je i izvestan broj novih jedinica za elektronski nadzor - kaže Dušanka Garić, načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije.

Ona dodaje da sve dosadašnje aktivnosti doprinose stalnom povećanju broja osuđenih na ovu vrstu kazne, pa je u 2014. izvršeno 1.427 alternativnih sankcija i mera, a u 2015. - 1.980.

- Alternativne sankcije se izvršavaju u zajednici, pa nastojimo da strateškim dokumentima unapredimo saradnju povereničkih kancelarija, resornih ministarstava i lokalnih samouprava, u cilju poboljšanja efikasnosti ovog vida kažnjavanja - zaključuje Garić.

USLOVNI OTPUSTI

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u 2012. uslovno je otpušteno 600 ljudi (8,14 odsto od ukupnog broja otpuštenih te godine). Posle samo tri godine uslovno je pušten 1.581 osuđenik (26,4 odsto od ukupnog broja otpuštenih iz zatvora).

NOVI ZATVORI

Da bi se poboljšali uslovi života osuđenika i smanjila preopterećenost zavoda, mnogo njih je rekonstruisano i sanirano tokom pretprošle i prošle godine. Među njima su KPZ za maloletnike Valjevo, KPZ Niš, požarevačka "Zabela", Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, okružni zatvori u Beogradu i Užicu, Specijalna zatvorska bolnica.

U planu je izgradnja potpuno novih objekata u Kragujevcu i Pančevu, sa ukupno 900 mesta, kao i rekonstrukcija KPZ za žene u Požarevcu.

U Okružnom zatvoru u Leskovcu planiran je ceo novi kompleks, u Sremskoj Mitrovici jedan paviljon, u "Zabeli tri". Ovim radovima će se postojeći kapaciteti proširiti za još 700 mesta. Otvoreno je i svih 25 kancelarija za alternativne sankcije, u svakom gradu u kome se nalazi sedište Višeg suda.